Била cам тамо.

Гледам ништавило препуно свега.
Мрак обасјан милионима,
билионима звезда.
Свећица.
Уживам да гледам планете
које красе огромни бескрај црнила.
Ту таму.

Била сам тамо.

Док се галаксије истичу свака
са својом причом,
и гледам милион,
ма билион жеља на чекању
и још увек чекам ону моју.
Да се вратиш, да се вратим.
Ти мени, а ја себи онаква каква сам била.
Убијам себе лажима да те не волим.
Ох, проклете биле све моје сузе.
Ох, проклети били сви моји снови
у којима ти најлепше сањаш.
Ох, како те само волим.
И чезнем.
И молим.
За неко боље сутра.
Да у гомили истих пронађем
једног јединог
и да препознам онај жару очима
који ми немире срца ноћима буди.

Спречи ово сањарење испод
звезданих прашина,
испод ових неоствраених жеља.

Нека буде јава.
Чекам те.
Дођи!

Ана Џонић III
Техничка школа „Никола Тесла“
Сурдулица

Дизајн: Милана Виденов Миланов