СРЕЋАН 8. МАРТ!
Драге мале и велике девојчице, данас је 8. март – дан жена.
Кажу да је то ваш празник и ових дана сви нешто говоре о том вашем дану, па сам и ја решио да мало мудрујем на ту тему.
Као знатижељан мали светионик сазнао сам пуно ствари о 8. марту, али лично мислим да није баш лепо да само један дан у години буде само ваш. Може само ваша да буду сва 365 јутра, и свих 365 дана и све 365 вечери!
Просто, ако сте ви срећне, биће срећни велики и мали дечаци око вас и онда ће срећа да цвеееееетааа!!!
Онда ће срећа да блиста таквим сјајем да би и моја светлост била слабашна у односу на сјај среће свих људи.
Зато ми је данас мој таленат својом најнежнијом руком помиловала најпосебнија жена на свету – МАМА и решио сам да јој поклоним стихове као најсјајнијем сунцу нежности, доброте, љубави, искрености.
Морате да признате да су маме заиста нај, нај, нај жене, некада девојчице, сутра баке и да заслужују топле, драге и искрене речи од сјајног срца распеваног Фарчета!
Са неба сунце топлоту дели,
Светлошћу дарује сваки дан.
Мама је сунце што свет весели
Јер детету свом поклања сан.
Живот је сан – мама га даје,
Па бригом боји дане и сате
Дете је воли, да дуго траје
Да га с њом само радости прате.
Да јој чедо буде срећно, насмејано,
Да у здрављу расте уз маму чувара,
Да му лице осмехом буду обасјано
Да му живот само лепе ствари ствара.
И кад дели љубав, срцем је дели
За анђеле своје што овом свету даде,
Вештом руком маме све црно побели,
Мама чаробница сву тугу украде.
Няма радост по-голяма,
По-голяма няма дама
От любимата ми мама!
Една усмивка и една дума
Като вятър тих, небесен,
Като радост, като песен,
На детето е награда
Когато майчицата драга
Го прегърне и целуне
В една нощ безлунна,
Или в един тъжен ден.
Тъгата е като струна
Затрепери и запее,
Щастие се ново ражда
Слънцето отново грее
И луната се люлее,
Кат сребрист жълт цвят.
Целия прекрасен свят
И цялата небесна шир
Подаряват радост, мир
Когато е детето
В прегръдката на мама.
Няма радост по-голяма,
По-голяма няма дама
От любимата ми мама!
Мама е лъчезарна царица
На всичките ни игри,
На сънищата и тайните пътеки,
По които мечтата ни върви.
В слънцата на нейните очи
Любов силна цари
И тя я нежно дели
С цялото си сърце:
“Едно облаче за теб, мило чедо!
Едно слънчице за теб,
Скъпото ми дете!”
Няма радост по-голяма,
По-голяма нямя дама
От любимата ми мама!
Eлизабета Георгиев
Дизайн: Милана Виденов Миланов
Илюстрация: Freepik
