РИБАРЧЕТА САН

Ал’ се небо осмехива!
Ал’ се река плави!
А рибарче у чун снива,
Јасно к’о на јави.

Он хитнуо удичицу,
рибицу је стек’о,
метнуо на жеравицу,
па је тако пек’о.

„Жеравице, де се труди,
немој тако споро!’“…
Рибица му веће руди,
готова је скоро.

Руди риба – јоште мало –
сад му је печена!
Срце му је заиграло:
„Амо сад, милена!

Доле ћемо јако сести,
ал’ ће да се слади!
Мор’о бих те, рибо, јести
и да није глади!“

Па је узе, па њом брже
да примакне к усти –
чун се љуљну – он се трже
оде санак пусти!

 

Бранко Радичевић
Дизајн: Милана Виденов Миланов