Nova avantura Saše Krsteva iz Dimitrovgrada – biciklom kroz Evropu

Nakon što je prošle godine ostvario svoju davnašnju želju da dug put do Moskve prevali biciklom, Saša Krstev iz Dimitrovgrada ovih dana krenuo je na novo biciklističko putovanje po Evropi.

Profesor fizičke kulture po struci i veliki obožavalac biciklizma, Saša se ovog puta upušta u još ozbiljniju avanturu – biciklom planira da pređe put preko Bosne, Hrvatske, Austrije, Italije, Švajcarske, Francuske, Španije, pa sve do Portugala i nazad, ili u brojkama – čitavih 10.000 km.

Prema njegovim rečima, na svakom putovanju, pa i na ovom koje mu predstoji, najbitnije mu je da vozi kroz lepe predele, razgleda lokalnu arhitekturu, poseti poneki muzej ako za to ima mogućnosti i odgleda poneku utakmicu.

“Za vreme putovanja kroz Sloveniju, Italiju, Švajcarsku i Francusku, trudiću se da pređem što više putnih prevoja u Alpima, koji su uglavnom na preko 2.000 metara nadmorske visine, a neki i na više od 2.800 m. Isto tako planiram da vozim i u Pirinejima u Francuskoj i Španiji”, kaže Saša.

Poredeći predstojeći poduhvat sa prošlogodišnjim putovanjem do ruske prestonice, zaključuje da je ovaj put teži ne samo zbog veće kilometraže, već i usled velike visinske razlike u predelima kojima će proći. Ipak, kao iskusan biciklista, na putovanje polazi dobro pripremljen redovnom vožnjom do Vidliča i manastira “Sv. Kirik i Julita” kraj sela Smilovci jer je, kako kaže, ovde mogao da simulira uslove koji ga očekuju u narednom periodu.

Svoju novu biciklističku avanturu Saša planira da ostvari u naredna četiri meseca.

D. Jelenkov

Foto: Iz albuma Saše Krsteva

Tekst je deo projekta „Demokratsko društvo – informisan građanin“ koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad u okviru medijskog konkursa za 2018. godinu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar