a
 

Istorija obeležavanja Prvog maja u Caribrodu i Pirotu!

   Iako se danas sve više svodi na izlet i druženje, a vezuje za doba komunizma nakon Drugog svetskog rata, praznik rada Prvi maj je na prostoru Pirota i Caribroda počeo da se svečano obeležava još pre više od sto godina. Čak i kada su ova dva grada bila podeljana granicom, njihovi radnici su održavali bliske veze.

   Prvi maj je u Pirotu prvi put obeležen 1902. godine, samo 13 godina nakon što je ovaj datum usvojen od strane Međunarodnog socijalističkog kongresa kao praznik radnih ljudi celog sveta. Te godine je u Pirotu osnovano Pirotsko radničko društvo. Od tada, pa sve do početka Balkanskih ratova u Pirotu je obeležavan Prvi maj. Tako je, na primer, 1905. godine na prvomajskoj paradi bilo prisutno oko 500 ljudi, na skupu oko 600, a na samoj proslavi čak 1500 ljudi. Te godine je Pirot, posle Beograda i Niša imao najmasovnije obeležavanje Prvog maja. Sledeće, 1906. godine prilikom proslave Prvog maja na ulicama Pirota su održane demonstracije, a 1909. godine je pored demonstracija 18. aprila čak i obustavljen rad, a radnici su izneli javno svoje zahteve. O raspoloženju radnika tog vremena svedoči i jedna razglednica poslata iz Pirota u Jagodinu, izvesnom Svetozaru Lazareviću, kasnije istaknutom borcu za prava radnika, u kojoj se kaže:

   „Čestitamo vam praznik Prvi maj obraćajući se vama, zahtevajući osmočasovno radno vreme, time želeći da istaknemo socijalistički internacionalizam. Da živi osmočasovni radni dan! Da živi srpska socijalna demokratija! Mnogo pozdrava od M. Lazarevića“

   Iz Pirota su slate i razglednice sa likovima Karla Marksa, Fridriha Engelsa i Svetozara Markovića. Nekoliko tih razglednica je sačuvano u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.

   Prilikom prvomajskih svečanosti 1911. godine u Pirotu je demonstriralo oko 250 radnika, dve godine kasnije mesna organizacija SSDP u Pirotu je organizovala oko hiljadu radnika. Tom prilikom na skupu su govorili Đoka Tošić, Dragutin Pejčić i Milisav Slavković.

   U Caribrodu je obeležavanje Prvog maja takođe započelo početkom prošlog veka. Već 1909. godine je u Caribrodu organizovan prvi štrajk caribrodskih zanatlija. Štrajk kojim je zahtevano povećanje plata bio je u potpunosti uspešan. U štrajku je bilo 40 zanatlija, koji su u Sofiji ostali 45 dana, do ispunjenja njihovih zahteva, priseća se tada najmlađi učesnik te prvomajske manifestacije i član Socijaldemokratske partije Mateja Cvetkov za časopis Bratstvo 1964. godine.

   Prvi maj je prvi put kao praznik rada u Caribrodu obeležen 1910. godine. Te godine je i započela saradnja između radnika iz Pirota i Caribroda. Uprkos granici koja ih je delila, radničke organizacije ova dva grada su sarađivale, razmenjujući ideje, delegacije, organizujući političke i kulturne sastanke u oba grada. Manifestacija kojoj je prisustvovalo 20-ak zanatlija i intelektualaca tog doba bila je organizovana od strane Socijaldemokratske partije i njenog najistaknutije člana u ovom kraju, Stefana Dimitrova, koji je 13 godina kasnije ubijen od strane fašista u Septembarskom ustanku u Bugarskoj.

   Jedan od učesnika ove prve proslave bio je i pomenuti Mateja Cvetkov.

   „O obeležavanju ove manifestacije obavešteni smo od strane Stefana Dimitrova, Ivana Paligorova, Hrista i Mladena Goceva. Naravno, mi smo, kao članovi Socijaldemokratske partije i pre toga imali tajne sastanke u kući Bojana Trnskog, gde smo imali i svoj klub. Rad naše organizacije je bio konspirativan, pa nas je sve vreme pratila tadašnja policija. Na tim sastancima smo se upoznavali sa materijalima Druge internacionale, radovima Marksa i Engelsa, Dimitra Blagoeva, Dimitrija Tucovića i drugih istaknutih članova radničkog pokreta. Na jednom od tih sastanaka smo, zajedno sa članovima pirotskog sindikata, doneli odluku da organizujemo prvu prvomajsku manifestaciju u Caribrodu. Rano ujutru 1. maja (te 1910.) pristigli smo na železničku stanicu u grupicama od dva-tri čoveka, kako ne bi privukli pažnju policije. Kada smo se sastali sa drugovima iz Pirota, cela grupa je krenula kroz grad, na putu do Manastirčeta. Za razliku od ostalih građana koji su nam se priključili, mi, članovi partije imali smo dugu kosu, zbog čega su nas prozvali „čupavci“. Defile naše male grupe kroz grad je trajao oko sat vremena, nakon čega smo sa svečanošću nastavili na Manastirčetu. Nismo smeli da nosimo nikakve transparente, niti da držimo govore. Iako ova manifestacija nije bila masovna, po mom mišljenju je bila veoma značajna, jer je bila prvi, i to uspešan pokušaj da se iskaže solidarnost sa radničkom klasom, o čemu svedoči i prisustvo drugova iz Pirota.“

11 Prvomajska manifestacija u Sofiji 1910. god.

   Prvomajska manifestacija u Sofiji, 1910. godine

   Obeležavanje Prvog maja je nastavljeno sve do početka ratova, a zatim obnovljeno nakon Prvog svetskog rata. Sećanje na ovaj datum 1920. godine u svojoj knjizi “Пътища извървени” opisuje Stefan Hristov:

   „Mi, caribrodski učenici u Sofiji, koristili smo svaki pogodan trenutak da odemo u Caribrod i da pomognemo mesnoj partijskoj organizaciji. Odlično se sećam kako smo u Caribrodu 1920. godine obeležili praznik rada Prvi maj. Da smo ostali u Sofiji, trebali smo u gimnaziji sa ostalima da praznujemo Prvi maj kao “Praznik cveća”. Zato smo još ranije bili rešili da za naš praznik odemo u Caribrod i tamo ga proslavimo.

   Prvomajska manifestacija u Caribrodu je te godine bila nošena entuzijazmom, borbenošću, upečatljiva. Veliki broj nas se sakupio ispred kluba partije, koji se nalazio u centru grada. Odatle smo krenuli ka železničkoj stanici. Na čelu kolone je bila muzika. Svirali su “Internacionalu”, “Drugarsku pesmu” i druge radničke i revolucionarne kompozicije. Vratili smo se sa stanice i uputili ka “Strošenoj češmi”. Na trgu je ispred česme jedan orator održao govor, bez biločijeg ometanja. Manifestacija se završila mitingom ispred kluba partije, a uveče je priređena večera.“

12 1mAJ1

   Ipak, prva slobodna svečanost povodom praznika rada je održana po završetku Drugog svetskog rata, 1945. godine. Iako je Caribrod bio oslobođen tek osam meseci pre toga, u gradu je organizovana velika svečanost ovim povodom. Pripreme za obeležavanje praznika rada započele su nekoliko nedelja unapred, kako u samom gradu, tako i u okolnim selima. Ceo grad je bio u prazničnom duhu, ulice i kuće okićene. Izlozi radnji bili su oblepljeni parolama. 25. aprila 1945. održano je zasedanje Opštinskog narodnooslobodilačkog komiteta na kome je razmatrano pismo Akcionog komiteta za obeležavanje Prvog maja. Tom prilikom je odlučeno da se praznik rada obeležava pod sloganom „Proleteri svih zemalja, ujedinite se!“

13 1MAJ2

   Manifestaciji u gradu je prisustvovalo preko 1500 ljudi. Iznad njihovih glava bile su izdignute mnogobrojne parole i znamenja kojima se izražavala želja za mobilizacijom svih snaga kako bi se što pre konačno stalo na put fašizmu, kao i želja za što skorijom obnovom zemlje nakon ratnih pustošenja.

   Povodom ovog praznika upućena je i pomoć porodicama boraca. Svakom članu boračkih porodica dato je po 200 dinara i 3 kg brašna. Pomoć su dobile i neke siromašne i najugroženije porodice. Nakon manifestacije, obeležavanje praznika je nastavljeno u prirodi u okolini grada. Naime, narod se okupio na i danas popularnom izletištu Manastirče, gde je bilo organizovano posluženje za sve prisutne, a gde su se održavali prvomajski skupovi od 1910. do 1915. godine.

Marjan Milanov

Tagovi objave
Podeli vest
Napisao/la

Rođen je 1978. godine u Dimitrovgradu, u Željuši, gde je odrastao i završio osnovnu i srednju školu. Od 1997. godine živi u Nišu, gde završava Filozofski fakultet, Departman za Anglistiku. Radi kao profesor engleskog jezika. Pesme i priče objavljivao je u nekoliko književnih časopisa i zbirki poezije i pričа. Veliki je ljubitelj stripa, a tekstove o stripu pisao je za časopise kao što su Stripoteka, Gradina, Strip-Pressing, Pressing, Pressek, kao i za nekoliko specijalizovanih internet portala. Učestvovao je u organizaciji strip-festivala Nifest i jedan je od organizatora festivala Striporama, koji se održava u okviru Nisville jazz festivala. Za svoj strip-scenario “Pismo” dobio je nagradu za najbolji scenario na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2015.godine. Novinarstvom se iz hobija bavi od 2002. godine, najpre kao voditelj na Studiju 2 Radio Niša, a zatim nekoliko godina radi kao novinar i zamenik glavnog urednika studentskog časopisa Pressek. Od 2009. godine pokreće svoj blog „Paradoksija“ i svoju ljubav prema pisanju usmerava na internet-novinarstvo. Iskustvo novinara i blogera iskoristio je da 2012. godine pokrene blog i fejsbuk grupu „Virtuelni muzej Caribrod“. Ova grupa nekoliko godina unazad okuplja sve one koji Caribrod nose u srcu, bez obzira da li u njemu žive ili ne, sve one koji se interesuju za istoriju i kulturu grada, za njegove namenitosti i znamenite ličnosti, za njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost. Upravo zahvaljujući „Virtuelnom muzeju Caribrod“ došlo se do ideje o pokretanju i izradi digitalne arhive “Caribrodska periodična štampa”.

Bez komentara

Na ovoj strani komentari su neomogućeni.