BTF 2016: „Poslednji strastven ljubavnik“ na sceni pozorišta „Hristo Botev“

   Na sceni pozorišta „Hristo Botev“ u Dimitrovgradu sinoć je odigrana predstava „Poslednji strastven ljubavnik“ u izvođenju Teatra „Sofija“ iz Sofije.

   Istoimena komedija Nila Sajmona, poznatog američkog pozorišnog pisca i scenariste, nastala je šezdesetih godina XX veka, ali su teme kojima se bavi očigledno još uvek intrigantne. Po Sajmonovom tekstu, koji je prevela Milena Sotirova, dramu je režirao Nikolaj Poljakov, a uloge su uspešno odigrali glumci Julijan Račkov, Milena Živkova, Darija Simeonova i Lilija Maravilja.

42

   Šta se događa kada jedan sredovečan muškarac, zapao u rutinu i monotoniju svakodnevnog poslovnog i dugogodišnjeg bračnog života, odluči da makar na nekoliko sati promeni svoj život i iskusi uzbuđenje i avanturu? Ako je taj muškarac Barni, šef malog ribljeg restorana u Njujorku, situacija će postati prilično komična, a za glavnog junaka će se u jednom trenutku pretvoriti u neku vrstu agonije.

43

   44

   U svojim pokušajima da životnu promenu  stvori tako što će prevariti suprugu, Barni nailazi na niz žena sa kojima ne uspeva da ostvari svoj plan: Ilejn (Milenu Živkovu), ogorčenu životom obožavateljku viskija, cigareta i lake zabave sa nepoznatim muškarcima, Bobi (Dariju Simeonovu), neuračunljivu glumicu i pevačicu u pokušaju sa gomilom (blago rečeno) nesvakidašnjih dogodovština iz prošlosti, i Dženet (Lilju Maravilju), odanu moralistkinju zapalu u depresiju. Prolazeći sa svakom od njih kroz svakojake komične scene, Barni kao da prolazi i kroz svojevrsnu evoluciju, pretvarajući se iz nesigurnog muškarca prepunog kompleksa u strastvenog ljubavnika koji zna (ili barem misli da zna) šta želi.

45

   Smeh koji nam je donela ova blago provokativna predstava bio je koliko iskren, toliko i gorak. “U Njujorku žive tri lude žene, i ja sam naleteo na sve tri”, žali se glavni lik u jednom trenutku predstave. Ali gledaocu je sasvim jasno da “ludih” nema samo troje, niti oni žive samo u Njujorku – ima ih svuda oko nas i među nama, pa i u nama samima.

46

   Junaci, izgubili smisao, bežeći od raznih nezadovoljstava i kompleksa, traže smisao tamo gde ga nema; i uprkos smešnim situacijama u koje zapadaju, bilo je teško oteti se utisku da su ispod humorističnih maski svojih uloga u komediji – oni samo pomalo žalosna, zbunjena i umorna ljudska bića. Prolazeći kroz neku vrstu katarze, Barni na kraju ipak shvata gde je smisao. Ali, ovo je jedna predstava, jedna komedija – i pitanje je: da li će se i u životu desiti isto?

47

D. Jelenkov

Foto: Ivica Ivanov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar