a
 

„Velika laž“ – novi roman Sonje Atanasijević

   Sonja Atanasijević je književnica koja živi i stvara u Beogradu, ali vodi poreklo iz Dimitrovgrada. Nakon šest objavljenih romana i jedne zbirke priča, u izdanju beogradskog „Platoa“ nedavno je izašao iz štampe i njen novi roman „Velika laž“.

   Radnja romana, koji obrađuje savremenu tematiku ljudskog sveta u kome je zlo potisnulo dobrotu, moral i saosećanje, ispričana je iz neobične perspektive embriona koji upravo zbog ovakve prirode čoveka i društva donosi odluku da se ne rodi. Prema rečima urednice Nataše Anđelković, roman „Velika laž“ je „oštra kritika društva i alarmantna opomena i poziv svima nama da stanemo na put nekontrolisanom zatiranju ljudskosti i tradicionalnih vrednosti“.

   Sama autorka Sonja Atanasijević opisuje svoj roman kao „savremenu, urbanu priču koja istražuje kako neoliberalni kapitalizam i duboko dehumanizovano, a visoko tehnološki razvijeno društvo, utiču na porodicu, na ljubav, na slobodu ljudskog bića“.

   Roman je štampan u tiražu od hiljadu primeraka, trenutno se može nabaviti u knjižari „Plato” u Beogradu i putem sajta www.plato.rs, a uskoro će se naći i u knjižarama Vulkan i Delfi. Prva promocija romana “Velika laž” planirana je za 22. decembar, kada će u klubu „Platoa” u Beogradu o knjizi govoriti urednica Nataša Anđelković, književni kritičar Vasa Pavković i psihijatar dr Oliver Vidojević.

   Biografija: Sonja Atanasijević rođena je 1962. godine u Lebanu. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Po ocu i majci vodi poreklo iz Dimitrovgrada, a živi, radi i stvara u Beogradu. Bila je dugogodišnji novinar Tanjuga, a sada slobodni umetnik i nagrađivana književnica koja piše romane, priče i eseje.

   Autor je romana „Oni su ostali“, „Crveni krug“, „Bekstvo iz akvarijuma“, „Narandže za Božanu“, „Ko je ubio Alfija“, „Vazdušni ljudi“, „Velika laž“ i zbirke priča „Krilata tuga“.

   Dobitnica je nagrada „Zlatni Hit Liber“ i „Branko Ćopić“, a njena književna ostvarenja bila su u užem i najužem izboru za NIN-ovu nagradu i „Žensko pero“, kao i u najužem izboru za nagrade „Isidorinim stazama“ i „Miroslav Dereta“.

   Njena proza prevođena je na engleski, bugarski, rumunski i makedonski jezik.

D. Jelenkov

Bez komentara

Ostavi komentar