a
 

Održan 21. zimski uspon na Trem: Kad je svako pobednik

   Blizu 900 planinara iz 96 klubova i društava iz Srbije, Bugarske, Makedonije i Bosne i Hercegovine odazvalo se na poziv Planinarskog kluba „Železničar“ iz Niša i pohodilo Trem (1810 m), najviši vrh Suve planine. Republička akcija 21. zimski uspon na Trem iznedrila je, prema očekivanju, mnogo uzbuđenja, izazova, ali i veliko zadovoljstvo onih planinara koji su uspeli da se popnu na „spske Alpe“ u nimalo lakim uslovima i okolnostima.

   Sve do dan pred akciju, vreme u okolini Niša i na samoj Suvoj planini bilo je više prolećno nego zimsko. Ipak, da smo još kalendarski usred zime, pokazala nam je subota, 25. februar 2017. godine, dan održavanja uspona. Već od izletišta Bojanine vode, koje se nalazi na 864 m nadmorske visine, počeo je da pada sneg, zahladilo je, i sve je to nagoveštavalo otežane uslove na stazi. Naročito je opasna deonica bila od „Ljubine česme“, na 1030 m nadmorske visine, do izlaska na prevoj Devojački grob na 1318 m nadmorske visine. Ovde se i sneg najduže zadržava, zbog šume koja stvara hladovinu, pa čak i kada sneg okopni na najvišem grebenu Suve planine, ili ga vetar razduva, na ovoj izrazito strmoj stazi, sa kontranagibom, sneg se zadržava, a kada stazom prođe tako veliki broj planinara, ona postane jako klizava i zaleđena.

   Planinari su na uspon krenuli sa tri polazna mesta. U 7:00 časova, prva grupa učesnika pošla je iz sela Gornja Studena na 500 m nadmorske visine i ovi planinari imali su zadatak da pređu 24 kilometra u oba pravca, sa savladavanjem velike visinske razlike od čak 1300 m u usponu, i isto toliko u silasku. Ovolika visinska razlika, razdaljina i sama konfiguracija terena, naročito prema prevoju Devojački grob i odatle prema vrhu Trem, ovu akciju određuje kao najteži zimski uspon u Srbiji. Iz Gornje Studene druga grupa planinara krenula je ovom stazom u 8:00 časova. Nešto lakši zadatak imali su planinari koji su u 8:00 krenuli sa Bojaninih voda.

   Vremenski uslovi često su se menjali. Bilo je perioda bez vetra, ali i perioda sa izrazito snažnim naletima vetra. Magla je dodatno otežavala kretanje, a tek na momente ona bi se razišla. Padao je i sitan sneg. U periodima kada je duvao vetar, osećaj hladnoće se pojačavao.

   Najkritičnija deonica bila je sam izlazak na prevoj Devojački grob, gde je organizator postavio alpinitičko sigurnosno uže, i gde su uvek dežurala najmanje dvojica vodiča iz Planinarskog kluba „Železničar“. Trebalo je pomoći svim učesnicima da ovaj deo bezbedno savladaju, da ne bi došlo do otklizavanja.

   Vodiči su bili izvanredno uigrani međusobno i sa pripadnicima Gorske službe spasavanja Srbije, koji su došli u punom sastavu. Spasioci su imali nekoliko intervencija posle lakših povreda učesnika.

   Ipak, najtežu povredu doživeo je jedan od najpoznatijih planinara na Balkanskom poluostrvu, Cvetan Cekov iz Sofije. Istinski ambasador srpsko-bugarskog prijateljstva, veliki sportista, planinar i alpinista, prilikom silaska sa prevoja Devojački grob, oklizunuo se i pao na zaleđenu stazu opteretivši levu nogu. Uz pomoć drugih planinara, Cvetan je spušten do makadamskog puta Bojanine vode – Kosmovac, odakle je terenskim vozilom prevežen u selo Gornja Studena. Iako se u prvi mah činilo da nema ozbiljnijih povreda, Cvetan Cekov je trpeo snažne bolove i vrlo brzo je sa svojim prijateljima otišao za Bugarsku, a u sofijskom kliničkom centru Pirogov utvrđeno je da je došlo do naprsnuća potkolenične kosti fibule. Cvetan Cekov je posle stavljanja gipsa odveden na kućno lečenje, prve prognoze su da će mesec dana odsustvovati sa posla, a posle šest meseci , ako sve bude u redu, vratiće se lagano na planinarske staze. Cvetanovi prijatelji u stalnom su kontaktu sa ovim izuzetnim čovekom i svakako da će na narednim akcijama njegovo odsustvo biti nenadoknadivo

   Nepisano je pravilo u planinarstvu da je silazak sa vrha opasniji deo akcije od samog uspona. Zato su organizator i spasioci sa pojačanom pažnjom ispratili silazak učesnika. Trebalo je voditi računa o svemu: o liticama nedaleko od staze koja vodi sa vrha Trem, o klizavom putu nazad ka „Ljlubinoj česmi“, o umoru učesnika, o sumraku koji se približavao.

   Utisak je da je u ovakvim uslovima i ovaj kritični deo dobro odrađen od strane svih: vodiča na stazi, spasioca, štaba akcije, a treba biti zahvalan i učesnicima na pravom sportskom ponašanju i poštovanju pravila. Jednostavno, nije bilo realno da svi učesnici koji su došli na ovu akciju zaista i osvoje vrh Trem. Planinari su bili svesni svojih mogućnosti. Nemali broj njih odlučio je još pre početka akcije da će ići do „Ljubine česme“ ili do Devojačkog groba, i ovom objektivnom procenom sopstvenih mogućnosti umnogome su pomogli organizatoru. Učesnici su poštovali pravila oko obuće, odeće i opreme u zimskim uslovima, na čemu su organizatori nedeljama unapred insistirali.

   Svako ko krene na Suvu planinu, na akciju kakav je zimski uspon na Trem, makar i odustao, makar došao do pola puta, zavređuje čestitke i divljenje, jer je ovime možda napravio iskorak koji će mu pomoći da se snađe u izazovnim životnim situacijama. Svako ko u svoje slobodno vreme napusti udobnost grada, pobegne od lenjosti i okrene se prirodi, planinarenju – na pravom je putu.

   U danu kada se održava zimski uspon na Trem, svi oni koji dođu na Suvu planinu – pobednici su! I oni koji se popnu na Trem, i njihovi vodiči, i spasioci, i vredne žene koje u štabu akcije pomažu u spremanju ručak za učesnike. I oni koji, svesni da će sledeći put imati više šansi i svesni da vrh Trem neće pobeći – odustanu, zarad svoje sigurnosti i sigurnosti ostalih.

   Najmlađi učesnici akcije bili su David Filipović (2010. godište) i Đorđe Maksimović (2004. godište). Đorđe je član Skijaško-planinarskog kluba „Vlasina“ iz Surdulice i predvodi mlade planinare iz svog grada. Njegova prva akcija bila je prošlogodišnji međunarodni uspon na Ruj, a od tada, učestvuje na svakoj i redovno dolazi do cilja.

   Najiskusnija učesnica bila je Bogdanka Rakonjac (1938. godište). Ne računajući organizatora i klubove iz Niša, najbrojniji planinarski klub bio je „Bukulja“ iz Aranđelovca.

   Iz susedne Bugarske učestvovalo je oko 70 planinara. Pored već standardnih gostiju iz Sofije, Pernika i Blagoevgrada, po prvi put su Suvu planinu pohodili i planinari iz grada Peštera u oblasti Pazardžik.

   Upravo sa njima, Planinarski klub „Železničar“ izvešće zajedničku akciju na Botevom vrhu (2376 m), najvišem vrhu Stare planine, 20. i 21.maja ove godine.

   Pogledajte bogatu fotogaleriju sa najzanimljivijim detaljima Zimskog uspona na Trem 2017.

Miroslav Dokman

Foto: PK “Železničar” Niš, Miloš Stamenković, Žika Miloševski, Goran Stamenković i Vladica Janačković

Napisao/la

Miroslav Dokman je rođen 1973. godine u Surdulici. Po profesiji diplomirani ekonomista. Živi i radi u Nišu. Planinar i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan od pokretača planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije, kao što su Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, Tradicionalni uspon od Sokobanje do Oštre čuke, Međunarodni vlasinski uspon, Međunarodni uspon na Crnook, Međunarodni uspon na Radan, Međunarodni zaplanjski uspon, Praznik planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža. Urednik internet stranice "Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj" i pisac planinarskih priča i putopisa. Saradnik pisanih i elektronskih medija u Srbiji i Bugarskoj: Planinarski glasnik, Blic, Narodne novine, Sloboda, Južne vesti, b92, radio Beograd, radio Babušnica, Nova TV-Bugarska, Mirogled-Pernik … Saradnik sa planinarskim i kulturnim poslenicima iz Republike Bugarske. Priprema svoju prvu knjigu planinarskih putopisa.

Latest comment
  • Zahvalnicu i pehar za najmasovnije društvo dobilo je PD Kablar (27 učesnika).

Ostavi komentar