a
 

Druga akcija „Planine Aleksinačke kotline“: PRAZNIK NA BUKOVIKU

Jedna lepa i originalna zamisao čini akciju „Planine Aleksinačke kotline“ drugačijom od ostalih. Svakog proleća, naime, Planinarski klub „Železničar“ iz Aleksinca povešće svoje goste i prijatelje na neko drugo odredište, na uvek različitu planinu ili vrh koji oivičavaju područje Aleksinačke kotline.

Berislav Trajković, predsednik Planinarskog kluba „Železničar“ iz Aleksinca, ovim je na pravi način spojio svoje zanimanje profesora geografije i istaknutog, višestruko nagrađivanog prosvetnog radnika, sa funkcijom koju obavlja u Planinarskom savezu Srbije, gde je predsednik Komisije za pešačenje i planinarenje.

Ciklus akcija „Planine Aleksinačke kotline“ počeo je aprila meseca 2016. godine usponom na Sedi vrh (813 m) iznad sela Subotinac, u opštini Aleksinac. Godinu dana kasnije, planinari su se okupili u selu Mozgovo, radi uspona na planinu Bukovik. Plan atraktivnih i zanimljivih odredišta širom Aleksinačke kotline postoji i za narednih nekoliko godina.

I zaista, planinari iz aleksinačkog „Železničara“ uspevaju da iskoriste blage padine planina Aleksinačke kotline, koje ne iziskuju preterani napor za njihov prelazak, uz izuzetno gostoprimstvo i zanimljivu i poučnu istoriju čitavog kraja, tako da za nekoliko godina naprave svojevrstan krug oko čitave kotline.

Aleksinačka kotlina prostire se od reke Južne Morave do reke Moravice. Severna granica Aleksinačke kotline je početak Stalaćke kotline, a južna granica je tesnac kod sela Mezgraja. Na istoku, Aleksinačka kotlina završava se platoom kod sela Bovan i Bovanskog jezera, odakle se dalje pruža Sokobanjska kotlina. Na krajnjem zapadu uzdiže se planina Mali Jastrebac. Aleksinačka kotlina omeđena je, stoga, planinama Mali Jastrebac, Poslonska gora, Bukovik, Rožanja, Ozren, Devica i Sedi vrh.

Planina Bukovik uzdiže se između desne obale Južne Morave i zaravni kod Bovanskog jezera. Ovu planinu lako uočavamo prilikom putovanja od Aleksinca do Sokobanje, ili autoputem Niš-Beograd, čim se prođu Aleksinački rudnici, prema Ražnju. Planina pripada i opštini Aleksinac i opštini Ražanj, pa je tako sa ražanjske strane najlakši uspon moguć iz sela Crni Kao, a sa Aleksinačke strane iz sela Mozgovo.

Najviši vrh Bukovika jeste Bukova poljana (894 m).

Bukovik je šumovita planina, kako mu i naziv kaže, dominira listopadna šuma, ali je posle drugog svetskog rata pošumljavan i četinarskom šumom. Bukovik je oduvek imao strateški značaj, jer se nalazi odmah pored jednog od najvažnijeg putnog pravca u Evropi.

U nedelju, 9. aprila 2017. godine, posle nekoliko uzastopnih kišnih i hladnih dana, u Aleksinačkoj kotlini osvanuo je pravi prolećni dan, sunčan i topao. Nešto preko dvesta planinara sa juga Srbije i iz Beograda došlo je u selo Mozgovo.

Uspon se odvijao Smrdanačkom kosom. Do samog vrha Bukovika uspon je lagan, dužina staze je 6 km. Smenjuju se proplanci i gusta šuma. Sa pojedinih mesta izvanredno se vidi cela Aleksinačka kotlina, sa svim planinama koje je omeđuju, a kao na dlanu se vidi i Bovansko jezero. Među planinarima bilo je i dosta dece. Za nešto manje od tri sata, svi plannari, bez ijednog odustanka, popeli su se na Bukovu poljanu.

Vrh Bukova poljana karakterističan je po tome što su na njemu postavljena dva spomenika, ideološki različita, povodom bitke na Bukoviku iz jula meseca 1944. godine. Planina Bukovik, osim prelepe prirode i divnih ljudi koji žive u selima podno nje, ispričaće namernicima i svoju tužnu priču, svojevrsni balkanski usud nesloge i pogrešnih odluka. Zaista, moramo se zapitati, da li su u područjima koji su pravi prirodni dragulji, morali da se odigravaju sukobi bratskih naroda, ili jednog naroda, komšija, rođaka. Opominju dva spomenika na vrhu Bukoviku.

Vreme ne možemo vratiti unatrag. Ali, zato su tu planinari, predivni ljudi, koji mogu svojim delovanjem uticati da se širi pravo prijateljstvo, ljubav, da se prirodne lepote neguju i, na kraju krajeva, iskoriste za sveukupan razvitak i boljitak društva.

Berislav Trajković, idejni tvorac akcije „Plainne Aleksinačke kotline“, smatra da će iz godine u godinu, ova akcija sve više rasti, razvijati se, a jedan od ciljeva je da Aleksinačku kotlinu počnu da obilaze i planinari iz susedne Bugarske, kao svetli primer dobrosusedskih i bratskih odnosa dve države i dva naroda. Za ovako nešto, neophodna je pomoć velikog planinara Cvetana Cekova, koji je svih ovih godina na najbolji način predstavljao planinarima u Bugarskoj velike manifestacije na jugu Srbije i organizovao dolazak bugarskih prijatelja na ove akcije.

Praznična atmosfera na Bukoviku i u selu Mozgovo snažna je poruka koju su planinari poslali svim svojim prijateljima. Treba li posebno istaći da je po povratku u Mozgovo, priređen bogat kulturno-umetnički program i da je svaki planinar bio poslužen besplatnim ručkom. Možda i onaj najsnažniji utisak kod planinara proizveli su meštani Mozgova, svojom predusretljivošću i gostoprimstvom, ponosni što se, eto, u njihovom selu, dogodila manifestacija koja slavi i propagira najlepša osećanja kod ljudi.

Akcija na Bukoviku iskorišćena je i za promociju sledeće dve velike manifestacije na jugu Srbije – osmog uspona na Ruj – „1706 snova“ i petog međunarodnog vlasinskog uspona na planini Čemernik.

   Portret: Borislav Trajković, predsednik PK „Železničar“-Aleksinac – autor Nenad Aleksandrov-Bosilegrad

M. Dokman

Foto: Miroslav Dokman

Napisao/la

Miroslav Dokman je rođen 1973. godine u Surdulici. Po profesiji diplomirani ekonomista. Živi i radi u Nišu. Planinar i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan od pokretača planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije, kao što su Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, Tradicionalni uspon od Sokobanje do Oštre čuke, Međunarodni vlasinski uspon, Međunarodni uspon na Crnook, Međunarodni uspon na Radan, Međunarodni zaplanjski uspon, Praznik planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža. Urednik internet stranice "Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj" i pisac planinarskih priča i putopisa. Saradnik pisanih i elektronskih medija u Srbiji i Bugarskoj: Planinarski glasnik, Blic, Narodne novine, Sloboda, Južne vesti, b92, radio Beograd, radio Babušnica, Nova TV-Bugarska, Mirogled-Pernik … Saradnik sa planinarskim i kulturnim poslenicima iz Republike Bugarske. Priprema svoju prvu knjigu planinarskih putopisa.

Bez komentara

Ostavi komentar