Najbolje prijateljice – oličenje hrabrosti i odlučnosti: Dušica i Ana idu na Mon Blan

Najavljujemo podvig koji će umnogome izaći iz sportskih okvira, zbog važnog i odgovornog posla kojim se junakinje ove priče bave. One izvode decu na životni put. Ana Palamarević radi kao vaspitačica u predškolskoj ustanovi „Pčelica“ u Nišu, a Dušica Živković je učiteljica u osnovnoj školi „Car Konsantin“. I zato svaka njihova reč, zapis ili slika sa planine ima duboku i smislenu poruku, koja dopire do srca najmlađih, i koja će oblikovati svest i potrebu dece da zauvek, i onda kada ova deca odrastu, i imaju svoje samostalne živote, i svoju decu, da vole prirodu, da je poštuju, da pohode planine. Da nikada ne zaborave ko su, odakle su, i da je priroda iznad svih nas.

Dušica i Ana su planinarke i najbolje prijateljice. Svoje prijateljstvo iskovale su na planinskih pohodima i izletima. Nišlijke su, a trenutno su članice Planinarskog društva „Vidlič“ iz Pirota. Kako će provesti ovaj letnji raspust – čvrsto su odlučile još pre godinu dana. Dušica i Ana će krenuti put Alpa, da se popnu na Mon Blan (4810 m), najviši vrh Alpa i zapadne Evrope!

Dušica i Ana su u tome istrajne, mesecima unazad vredno se psihofizički pripremaju. Jačaju svoje misli, svoj duh, osnažuju telo, na brojnim akcijama širom Srbije i okolnih zemalja. Redovne su na planini i veruju u sebe, i to je bitan preduslov koji će ih odvesti do uspeha.

Na ekspediciji, imaće tu privilegiju da ih predvodi najbolji vodič u Srbiji, Zoran Pavlović-Paća, mnogo puta hvaljen i pominjan, ali uvek se čini nedovoljnim intenzitetom, za sve što je ovaj veliki sportista iz Predejana učinio za planinarski sport i za afirmaciju Srbije u celom svetu.

Ekspediciju, dakle, organizuje Planinarski klub „Predejane“, od 13. do 22. avgusta 2017. godine. Glavni cilj ekspedicije je osvajanje Mon Blana, ali svakako i vrhovi koji prethode alpskom prvencu, itekako su atraktivni i naporni. Za 15.avgust planirani su usponi na vrhove Poluks (4086 m) i Roko Nera (4075 m) u italjijanskom delu Alpa. Ovi vrhovi odlična su prilika za konačno uigravanje članova eksepdicije i poslednju proveru organizama pred odlazak u Francusku, u Šamoni, u podnožje Mon Blana.

Od Šamonija, učesnici ekspedicije odlaze zupčastom železnicom do mesta Orlovo gnezdo, nešto preko 2000 m nadmorske visine. Zatim sledi pešačenje. Prvi dom u kome će se noćiti je Tetrus na 3167 m, po planu ekspedicije 17.avgusta. Potom slede glavna uzbuđenja na ekspediciji. Sutradan, 18.avgusta, naši junaci kreću uz čuveni „kuloar smrti“ ka domu De Gute na 3817 m. Strašan naziv kuloara dolazi otud što se mora savladati uzak koridor između stena, sa kojih pada sitno kamenje koje može biti izuzetno opasno po planinare. Zato je zaštitna kaciga obavezan deo opreme, uz klasičnu penjačku opremu: pojas, prusik, karabineri, cepin, dereze.

Tek, 19. avgust, ukoliko vremenski uslovi dozvole (ukoliko ne, odlaže se sve za dan-dva), biće dan odluke. Naime, već u 2 sata iza ponoći, Paćini planinari kreću na završni uspon na Mon Blan. Do krova Alpa potrebeno je 6-8 časova hoda. Na ovim visinama, naravno, brzina hoda je veoma spora, zbog opasnosti na stazi i zbog rizika od nastanka visinske bolesti.

Uopšte, pravac uspona ka Mon Blanu je tehnički zahtevan, savladavaju se oštre stene na pojedinim mestima, u lednicima ima i pukotina, te se svi učesnici kreću u navezama.

Dušica i Ana smatraju da su potpuno spremne za ovakve izazove. Njih dve su iskusne planinarke, i iza sebe imaju zavidne uspehe u osvajanju vrhova. Ana je, štaviše, već iskusila Alpe. Pre godinu dana, Ana je bila deo ekspedicije koja je izvršila uspon na Triglav u Sloveniji, Dolomite u Italiji i Brajthorn (4166 m) u Švajcarskoj, u sklopu obeležavanja jubileja četredeset godina od osnivanja Planinarskog društva „Vidlič“ iz Pirota.

Dušica se do sada nije penjala u alpskom masivu, ali jeste mnogo puta osetila visinu, lepotu i surovost planina Balkanskog poluostrva, te u svom dnevniku ima upisane uspone na Musalu (2925 m), najviši vrh Balkanskog poluostrva, Olimp (2917 m) u Grčkoj, Vihren (2914 m) na Pirinu, potom Golemi Korab (2764 m), Titov vrh (2747 m) i Ljuboten (2499 m) u Makedoniji, skoro sve planine u Srbiji…

Generalnu probu pred alpsku ekspediciju, Dušica i Ana imale su na dvodnevnoj akciji na surovoj i opasnoj planini Komovi u Crnoj Gori, kada su se i uigravale sa Zoranom Pavlovićem, kao vođom, i proverile svoje veštine u kretanju na stenovitom terenu i prkošenju sili gravitacije.

Zoran Pavlović je tada izjavio da je uveren da će se dve hrabre Nišlijke popeti na Mon Blan, i da je zadivljen njihovom fizičkom i mentalnom spremom, a i veštinama koje poseduju.

S druge strane, Dušica i Ana smatraju da je samo prisustvo takve sportske i ljudske veličine kakav je Paća, velika sigurnost i garancija koja vodi ka konačnom uspehu.

Već za koji dan po povratku sa alpske ekspedicije, za Dušicu i Anu počeće nova školska godina. U radu sa decom Dušica i Ana već su, postepeno, polagano, bez opterećenja, uključile planinarske sadržaje. Deca iz vrtića i škole gde rade ove dve izuzetne žene već jako dobro mogu razlikovati planinske predele Srbije, a zbog predstojeće ekspedicije dosta toga znaju i o Alpima.

Dušica i Ana su zainteresovale decu za planinarenje, a sa njima su napravile i prve korake u prirodi. Još uvek su sveža sećanja i prisutno je veliko ushićenje povodom akcije održane 10.juna 2017. godine na Suvoj planini iznad Niške Banje, kada je šarenolika družina od preko stotinu planinara – poletaraca iz vrtića „Leptirić“, osnovne škole „Car Konstantin“, roditelja i članova Planinarskog društva „Preslap“ izvela lagani uspon do Koritnjaka.

Nije ni čudo što su svi oni celoga dana pevušili pesmu „Kad bi svi ljudi na svijetu baš kao sva djeca na svijetu, odlučili da…“ i što su mnogi iskusni planinari posle ove akcije izjavili da im je sa ovom dečicom bilo lepše nego na najvišim vrhovima Srbije, Bugarske, Evrope…

Sa sličnim akcijama nastaviće se i u novoj školskoj godini. I zato svi dosadašnji uspesi Dušice i Ane, i, verujemo, onaj najveći koji tek predstoji – uspon na Mon Blan, dobijaju znatno širu dimenziju kada se Dušica i Ana vrate svakodnevnim obavezama i obavljanju posla koji vole najviše na svetu i za koji su školovale, posla koji je samo na prvi pogled lagan i pun zadovoljstava, a iza svega se krije mukotrpan i odgovoran rad…najodgovorniji.

Portret ove dve žene, tako neobične zbog svoje hrabrosti, dobrote i posvećenosti, zaokružićemo i podatkom da one sve ovo postižu sa osobenom lakoćom i zadovoljstvom, jer i same imaju veliku podršku svojih porodica. Ana je majka troje maloletne dece, Dušica je majka jednog sina.

Za njih dve, ne postoje opravdanja u stilu „umorne smo“, „imamo mnogo obaveza“, „nemamo vremena“. Dušica Živković i Ana Palamarević su primer kako se uz pravilan pristup, svaki čovek može ostvariti i na više polja.