Osmoro planinara iz Srbije, Makedonije i Crne Gore spremno je i jedva čeka da ih Zoran Pavlović Paća povede put dalekog Japana, na ekspediciju na Fudži (3776 m), najvišu planinu zemlje izlazećeg sunca.
Ekspedicija Planinarskog kluba „Predejane“ će se izvesti od 23. avgusta do 4. septembra 2017. godine, a pored vođe Zorana Pavlovića, učesnici će biti i: Sead Muminović, Beba Muminović, Jelena Mladenović i Miroslav Dokman (predstavnici Srbije), Ljupčo Gorgiev (predstavnik Makedonije), te Zehra Balić i Ivona Jočić (predstavnice Crne Gore).
Zoran Pavlović je i pre dve godine uspešno predvodio i izveo ekspediciju na Fudži, kada je učestvovalo šestoro planinara.
Planina Fudži je simbol Japana i predstavlja sveto mesto za pripadnike šintoističke religije. Fudži je vulkanska planina, a poslednja erupcija vulkana zabeležena je 1708.godine.
Svaki Japanac i šintoista barem jednom u životu popne se na Fudži. Istorijski je prvi uspon zabeležen 663. godine od strane askete En no Goja, čija učenja se i danas analiziraju i poštovana su. Kako je jačao šintoizam, tako se sve više slavila i Sengen sama, boginja planine Fudži. Poklon ovoj boginji šintoisti su obavljali usponom na Fudži, a do vrha bi nosili po jedan kamen, koji je predstavljao njihove grehe. Kamen bi bio ostavljen na samom vrhu, kako bi ga Sengen sama zdrobila i time oslobodila ljude njihovih greha.
I u prilično nemirnom srednjem veku za Japan, u istorijskim periodima Kamakura, Muromači i Azuči-Momojama, kada je zemlja bila izrazito podeljena, načeta građanskim ratom za prevlast, vernici su se pored svega toga redovno penjali na Fudži.
Zanimljivo je da je ženama i strancima bilo dozvoljeno da se penju na Fudži tek 1872. godine, za vreme perioda „Meidži obnova“, tokom koga je Japan počeo ubrzano da se razvija, da se sprovodi industrijalizacija, a društvo da se demokratizuje. Pre toga, od 1600-1868.godine, u istorijskom Edo periodu, pod šogunatom Tokugava, japanska država uspela je da se izbori sa unutrašnjim problemima, ojačana je, ali je zato vođena izolacionistička politika prema svetu. Jedino je tada bilo dozvoljeno holandskim kompanijama da svojim brodovoma pristaju u Nagasaki, radi trgovine, ali je strancima upliv u društvena zbivanja, tradiciju i religiju bio najstrože zabranjen.
Simbolično, 1872. godine planina Fudži otvorena je za sve ljude sveta, bez obzira na naciju i versku pripadnost. Tako je danas ova planina jedno od najpopularnijih i najznačajnijih planinarskh odredišta u svetu. Naročito tokom jula i avgusta meseca, kada prođe sezona monsuna i vremenski uslovi za uspon su najpovoljniji, preko 300 hiljada planinara iz celog sveta pohodi Fudži.
Uspon na Fudži ne bi trebao biti posebno zahtevan, ako se posmatraju samo visina, visinska razlika, konfiguracija terena i uređenost staza. U prilog ovome govori i veliki broj planinara i vernika koji se uspešno popne na ivicu vulkana na samom vrhu. Najpopularnija staza, i najlakša, vodi od „pete stanice“ iznad jezera Kavaguči, gde se sa pešačenjem počinje na oko 2400 metara nadmorske visine. Najpopularnije vreme za uspon je kasno popodne i noću, kako bi se na vrh stiglo negde pred svitanje i posmatrao jedinstveni prizor na svetu – izlazak sunca iz Tihog okeana.
Međutim, ekspedicija Zorana Pavlovića Paće, bez obzira što je sastavljena od vrsnih planinara, osvajača najviših vrhova širom sveta, mnogo težih od Fudžija, suočiće se sa velikom vremenskom razlikom od čak 7 sati u odnosu na srednjeevropsko vreme. Zato će od velikog značaja biti da posle dugog i napornog puta svi članovi dobro odmore u Tokiju, pre polaska na jezero Kavaguči.
O predstojećoj ekspediciji, govori Zoran Pavlović Paća:
- Očekujem da se svi učesnici popnu na vrh Fudži planine, jer će to biti doživljaj koji će pamtiti ceo život. Pred nama je naporan put, najpre letimo za Dohu oko pet časova, i u glavnom gradu Katara ostajemo trinaest sati. Posle toga sledi nam devet sati leta do Tokija. U japanskoj prestonici odmorićemo dan i po, da se koliko toliko priviknemo na novu vremensku zonu, i onda krenuti, u subotu, 26.avgusta, popodne, ka podnožju Fudžija. Na usponu se moramo kretati lagano. Dobra okolnost je što staza nema tehnički zahtevnih delova, uspon je ravnomeran, a na svakih sat vremena hoda postoje planinarski domovi. Ove objekte možemo iskoristiti za osveženje i prikupljanje snage. Dakle, lagano pešačenje, redovno unošenje vode, uz laganu hranu, omgućiće nam siguran izlazak na vrh. Gore će nas dočekati nešto hladnije vreme, temperatura će pred izlazak sunca biti oko nula stepeni, ali se uz slojevitu odeću, kapu, rukavice i naočare za sunce i ovaj problem lako može otkloniti. Imaćemo dovoljno vremena da na vrh izađemo pre izlaska sunca i posmatramo ovaj jedinstveni i prelepi prirodni fenomen, kada sunce bukvalno izranja iz ogromnog Tihog okeana.
Dakle, nedelja, 27. avgust biće dan kada je planiran izlazak na Fudži, a o dešavanjima na ekspediciji članovi ekspedicije izveštavaće svoje prijatelje, naravno i dvojezični portal „Far“.
Osim nagrade u vidu izlaska na vrh koji simbolizuje Japan, planinari će imati priliku da se obilazeći Tokio, Naru, Kjoto, Osaku, Hirošimu, Nagasaki, Mito i Kamakuru upoznaju i sa istorijom i kulturom Japana.
Zoran Pavlović Paća više puta je istakao, da je zahvaljujući planinastvu, iz malenog Predjeana proputovao ceo svet, a da Japan smatra najuređenijom i najuspešnijom državom na svetu, a takvu je već i doživeo pre dve godine. Došlo je vreme da se lepi i poučni trenuci u zemlji izlazećeg sunca ponove.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarski kluba “Predejane”
Povezane vesti:
Uspešna ekspedicija Zorana Pavlovića u Japanu: Planinari zablistali na Fudžiju
Ekskluzivno: Razglednica sa Triglava i Prisojnika – PAĆINI ALPINISTI NA KROVU SLOVENIJE
Na krovu južne i zapadne polulopte planete Zemlje: Paća je najveći! Uspešno izvedena ekspedicija na Akonkagvi!
Uvertira za 1706 snova: USKRŠNJI USPON NA STOLSKU PLANINU
