Planinarsko-alpinistički podvig ogromnih razmera, lepota predela – kao sa razglednica iz dečijih slikovnica, i iznad svega izvandredna družina pod vođstvom jedinstevnog i daleko najboljeg vodiča Zorana Pavlovića Paće – evo ovako bi u jednoj rečenici mogla da se opiše mini ekspedicija na Julijskim Alpima u Sloveniji, i uspon na vrhove Triglav (2864 m) i Prisojnik (2547 m), koja je održana od 29. septembra do 1.oktobra 2017. godine.
Najboljima je i mesto sa najboljima!
Zoran Pavlović Paća, put Julijskih Alpa poveo je družinu od 14-oro planinara iz Srbije i Crne Gore. U Mojstrani, u Sloveniji, priključio se, po ranijem dogovoru, i austrijski planinar, slovenačkog porekla, Anton Oprešnik. Popularni Toni i njegova porodica, koji žive u Gracu, žarko su želeli da Toni svoj pedeseti rođendan proslavi upravo na Triglavu, najvišem vrhu zemlje iz koje potiče, i to sa proslavljenim i pouzdanim vodičem kakav je Zoran Pavlović. A koliko je Paća uspešan kao organizator i vodič velikih ekspedicija i planinarskih akcija, govorio i podatak da će za par meseci na Akonkagvu voditi i dvojicu planinara iz Slovenije, koja je uz Bugarsku „najplaninarskija“ zemlja u Evropi.
Prvobitni plan uspona na Triglav podrazumevao je pristup do doma na Kredarici (2515 m) jednim od najtežih pravaca, severnim – Tominškovim pravcem, gde stenoviti, izraženi i strmi delovi počinju još na nadmorskoj visini od nešto preko 1000 m i gde se odmah počinje sa korišćenjem alpinističke opreme. Međutim, sneg koji je napadao još od sredine septembra meseca, uslovio je da Tominškov pravac bude zaleđen i veoma opasan za kretanje. Zato je Paća svoje planinare odveo na južnu, osunčanu stranu Triglava, u dolinu Krma, odakle su planinari krenuli klasičnom planinarskom stazom u više delove planine.
Ipak, ova staza je dugačka, i njome do doma na Kredarici treba savladati više od 1600 m nadmorske visine, što nije jednostavno. Zanimljivo je da je od celokupne grupe, sem Paće, još samo jedan planinar do sada bio na Triglavu, i to Zoran Ristić, prvi alpinista u istoriji Lebana. Paća, kao iskusan vodič, najkvalitetniji u Srbiji, veliku pažnju poklanja i samoj selekciji učesnika, te na ovim zahtevnim akcijama i ekspedicijama samo oni psihološki i fizički najsnažniji i najspremniji mogu krenuti. Zato je i ogroman uspon do Kredarice prošao za skoro šest sati, a da niko od učesnika „ni trepnuo nije“.
Snega je bilo na stazi od visine preko 2000 m. Sa te visine mogao se prvi put uočiti vrh Mali Triglav (2725 m), od koga se iz tog ugla nije mogao videti sam Triglav. Jasno se videlo da je strma stena Malog Triglava prekrivena snegom i ledom, i da će biti potrebna i snaga i umeće da se savlada Mali Triglav, kao predvorje slovenačkog prestola.
Sa platoa kod planinarskog doma na Kredarici, prvi put smo uočili i Veliki Triglav i zadivljeno posmatrali ovaj trozubac, kako para nebo koje je već bilo u zlatnim bojama pred sumrak.
Jutro nam je donelo hladnoću i mraz, ali je nebo bilo savršeno čisto. Za alpinističke uspone po tako eksponiranim stenama kao što je triglavska, radi apsolutne bezbednosti, potrebno je i da dan protekne bez padavina.
Naš dan je kao takav i osvanuo. Stavili smo alpinističku opremu, podesili je (kaciga, pojas, prusici, karabineri, dereze, a Paća je poneo i alpinističko uže) i u sedam časova krenuli iz doma, pravo do obližnje stene Malog Triglava. U uobičajenim uslovima, uspon od Kredarice do Velikog Triglava traje tek sat i po. Međutim, po snegu, ledu i po izuetnoj gužvi na smerovima, to će se produžiti na skoro tri sata. Lepo je bilo videti i čuti puno planinara i alpinista iz Slovenije, Poljske, Nemačke, Austrije, Italije…kako strpljivo, korak po korak, savladavaju opasne smerove, kako se čuju mnogi jezici.
Na Triglavu je strpljenje izuzetna vrlina, a u svakom trenutku potrebna je maksimalna koncentracija. Počev od toga da se na tzv. „ferati“ u svakom trenutku bude osiguran, prikačen karabinerima i prusicima za sajlu, do planiranja svakog koraka, da ne dođe do otklizavanja i još gore po ostale, da se ne poruši neki od kamena, koji u slobodnom padu dobija strahovito ubrzanje i može povrediti druge penjače, bez obzira što svi nose kacige. Zato se neprestano čuje kliktanje karabinera, prštanje i odjek dereza, duboko disanje, i poneki usklik oduševljenja. Privilegija je biti u Alpima, u danima kada zasneženi vrhovi Alpa štrče ka plavom nebu.
Alpinisti kažu – uspon na Trilav ima neprestanu dinamiku. I zaista, skoro da nema deonice gde se možemo opušteno osloniti na noge i kretati se bez osiguranja. Strmi uspon na Mali Triglav, pa silazak na prevoj između Malog i Velikog Triglava, i konačno uspon na Veliki Triglav.
Na najvišem vrhu Slovenije je upečatljivo obeležje – „Aljažev stolp“, metalna kula koju je 1895 .godine podigao sveštenik Jakob Aljaž, jedan od pokretača organizovanog planinarstva u Sloveniji, i čovek koji je prvi trasirao alpinističke smerove u Julijskim Alpima.
Sa Triglava se izvanredno vide mnogi alpski vrhovi u Sloveniji, Italiji i Austriji, sve do Grosgloknera.
Veliki vodički uspeh za Paću je što je svo petnaestoro plannara izašlo na Triglav. Euforija na vrhu ne sme biti prevelika. Potrebno je sačuvati snagu i pažnju za povratak na Mali Triglav, a potom za višesatni silazak u dolinu Krma.
Na Triglav su izašli svi članovi Paćine grupe: Karolina Ilić, Sanja Radulović, Marija Krstić, Višnja Jovanović, Tina Grajić, Zoran Ristić, Aleksandar Patrić, Siniša Ćebić, Saša Kostadinović, Nikola Ignjatović, Slobodan Bogosavljević, Marko Milosavljević, Anton Oprešnik i Miroslav Dokman.
Trećeg dana mini ekspedicije, jedanaestoro planinara krenulo je sa prevoja Vršič (1611 m) ka vrhu Prisojnik (2547 m). Uspon na Prisojnik teži je od uspona na Triglav, bez obzira da li se ide „slovenačkim smerom“ ili preko čuvenog „okna“.
Prolazak prisojničkog okna, zbog strmine i puno vremena koje iziskuje, izazov je i za najiskusnije alpiniste, i Paća je odlučio da se ide nešto lakšim „slovenačkim smerom“, koji je, doduše, sve, samo ne laka deonica. Mnogo je na ovom smeru sipara, vertikala, ferata, opasnih delova. Potrebno je biti pažljiv i koristiti opremu. Ono što dodatno odvlači snagu, jesu i takozvani „laži vrhovi“, kada taman prođemo opasnu deonicu ili vertikalu, popnemo se na neki vrh, sa koga tek moramo sići na prevoj i ići dalje, i tako nekoliko puta u nizu, sve do samog Prisojnika.
U povrataku sa Prisojnika, koristili smo tehniku „otpenjavanja“, a Paća je na više mesta postavljao alpinističko uže, radi dodatne sigurnosti pri silasku strmim liticama Prisojnika.
Na Prisojnik su se popeli, pored Zorana Pavlovića Paće, i Karolina Ilić, Sanja Radulović, Tina Grajić, Zoran Ristić, Aleksandar Patrić, Siniša Ćebić, Saša Kostadinović, Nikola Ignjatović, Slobodan Bogosavljević i Miroslav Dokman.
Uspon na Prisojnik podsetio nas je da su prirodne leote i istorijska dešavanja u ovom kraju bili inspiracija i za velikog Ernesta Hemnigveja da napiše roman „Zbog oružje“. Hemingvej je svoj snažan antiratni, pacifistički apel, uputio ovim romanom razočaran tužnim događajem iz prvog svetskog rata, velikom bitkom na reci Soči iz 1917 .godine. Neverovatno, ali u srcu Julijskih Alpa, oko reke koja je jedna od najčistijih u Evropi, i u području koje fascinira svojom lepotom odigrala se bitka između nemačkih i austrijskih vojnika sa jedne strane, i italijanskih sa druge, gde je stradalo preko 60 hiljada duša. Stradalo je i dosta ruskih zarobljenika koji su dovedeni da grade izuzetno zahtevan put preko prevoja Vršič. U njihovu čast izgrađena je ruska kapela na Vršiču. Zato će naše oduševljenje time što smo se popeli na dva upečatljiva vrha Julijskih Alpa, za trenutak splasnuti, jer moramo, iz dubine duše, ljudski, odati počast tim nedužnim žrtvama suludog ratovanja, ljudima koji su na silu odvedeni iz svojih kuća da bi udarili na druge nedužne i silom od porodica odvojenih ljudi.
Paćini planinari i alpinisti, Paćini prijatelji, zajedno sa svojim vođom, jedva čekaju da pošalju razglednicu sa nekog izuzetnog i upečatljivog mesta. Sam Paća, korak po korak, ide ka ispunjenju svog velikog sportskog i životnog cilja koji je postavio. Zacrtao je ovaj veliki čovek iz malenog Predejana, otac troje dece, da potpuno ostvari plan o usponu na najviše vrhove svih sedam kontinenata, da uspešno prođe program “7 summits”. Za sada je uspeo da zakorači na najviše vrhove Evrope, Afrike i Južne Amerike. Ozbiljno se priprema za nastavak ove serije, za šta će biti potrebno mnogo napora, telesnog i duhovnog, besprekorna logistika i finansijska podrška. A planinari i alpinisti koji su proveli tri dana sa Paćom, jednog dana pričaće kako su bili deo stvaranja planinarske istorije Srbije, i imali tu čast da ih na neke od njihovih uspona vodi Zoran Pavlović.
U specijalnoj fotogaleriji pogledajte najatraktivnije i najzanimljivije detalje sa ove ekspedicije.
M. Dokman
Foto: Miroslav Dokman
Povezane vesti:
FOTO: Pozivnica za peti međunarodni vlasinski uspon: Planinari iz Srbije, Bugarske i Makedonije dolaze na Čemernik
U susret velikom planinarskom poduhvatu – EKSPEDICIJA NA PLANINU FUDŽI U JAPANU
Uspešna ekspedicija Zorana Pavlovića u Japanu: Planinari zablistali na Fudžiju
Na krovu južne i zapadne polulopte planete Zemlje: Paća je najveći! Uspešno izvedena ekspedicija na Akonkagvi!
