U Dimitrovgradu održana panel diskusija na temu “Tradicionalna narodna arhitektura – stanje, rizici i značaj njenog očuvanja”

U organizaciji Centra za održivi prostorni razvoj “BalkanARHitrav” u Dimitrovgradu je juče održana panel diskusija na temu “Tradicionalna narodna arhitektura – stanje, rizici i značaj njenog očuvanja”.

U diskusiji je učestvovalo sedmoro panelista, predstavnika Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZZSK) i Društva konzervatora Srbije (DKS) iz Beograda, Univerziteta za arhitekturu, građevinarstvo i geodeziju (UASG) iz Sofije, Građevinsko-arhitektonskog fakulteta (GAF) iz Niša i Centra za održivi prostorni razvoj “BalkanARHitrav” iz Dimitrovgrada. Pored stručnjaka iz Srbije i Bugarske, okupljanju su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave i lokalnih institucija, poštovaoci tradicionalne arhitekture i vlasnici etno-domova.

“Cilj ovog panela je da ukaže javnosti na probleme i rizike pred kojima se danas nalazi narodno graditeljstvo, odnosno tradicionalna seoska arhitektura. S jedne strane, to je propadanje zbog starosti i oronulosti objekata; s druge strane, svedoci smo i nekontrolisane urbanizacije, neprimerene rekonstrukcije starih objekata, koji nisu u duhu naše autentične seoske arhitekture”, kaže Gordana Rančev, predsednica udruženja “BalkanARHitrav”.

“Ako ne čuvamo ove objekte kao nešto što su nam ostavili naši preci, u autentičnom obliku, izgubićemo bez povratka jedan veoma bitan deo našeg kulturnog nasleđa”, podseća Rančeva.

Sa stanjem i tendencijama u oblasti zaštite narodnog graditeljstva u Srbiji prisutne je upoznala etnolog-konzervator u RZZSK-u Estela Radonjić Živkov, dok se arhitekta-konzervator i predsednik DKS-a Aleksa Ciganović osvrnuo na modelske osnove umrežavanja institucionalnih i folklorističkih struktura u cilju kulturološke integracije i egzistencije. Ljubica Dimitrijević, etnolog-konzervator RZZSK-a govorila je o rehabilitaciji kulturnih dobara na primeru Suvače u Kikindi.

Prof. dr arh. Milena Metalkova sa UASG-a iz Sofije predstavila je mogućnosti zaštite tradicionalne arhitekture kroz proces obrazovanja i praktičnih eksperimenata, dok je arh. Georgi Georgijev iz Belogradčika upoznao prisutne sa tradicionalnim tehnikama građenja i tradicionalnim materijalima. Tema koju je prezentovala prof. dr arh. Ljiljana Vasilevska sa GAF-a iz Niša bili su potencijali kulturne baštine u funkciji održivog razvoja turzima u brdsko-planinskim ruralnim područjima, sa osvrtom na aktuelne programske i projektne aktivnosti u okviru politika EU. Takođe, u okviru panel diskusije predstavljena je i letnja škola arhitekture i arhitektonske radionice, kao model očuvanja narodnog graditeljstva, o čemu je govorila predsednica udruženja “BalkanARHitrav” arh. Gordana Rančev.

Panel diskusija na temu tradicionalne arhitekture bila je i prilika za susret i razmenu iskustava stručnjaka iz Srbije i Bugarske. Prema rečima Gordane Rančev, udruženje “BalkanARHitrav” već tri godine uspešno sarađuje sa Univerzitetom za arhitekturu, građevinarstvo i geodeziju iz Sofije na održavanju letnje škole arhitekture, čiji je osnovni cilj upravo očuvanje i zaštita graditeljskog nasleđa, a osim toga, kaže, postoje i velike sličnosti u narodnoj arhitekturi ovog dela Balkana. Takođe, čini se da su i problemi u ovoj oblasti slični u obe države.

“Jedan od osnovnih problema u Bugarskoj je iseljavanje stanovništva iz provincijskih naselja. Svake godine Bugarska gubi po 60.000 ljudi i oko 100 malih sela nestaje sa geografske karte. U nedostatku posla ljudi iz malih sela odlaze u veća mesta, i predivna narodna arhitektura umire samim tim što se njome niko ne koristi”, kaže Milena Metalkova, ističući da se u poslednje vreme može uočiti i suprotna tendencija – ljudi iz gradova počinju da pronalaze smisao u prirodnom načinu života i žele da žive u zdravijim objektima.

Aktivnosti vezane za sferu narodne arhitekture nastavljaju se i danas, kada je planiran obilazak sela Kamenica i ostataka crkve Sv. Bogorodica u blizini sela, kao i poseta selu Senokos i obilazak seoske crkve Sv. Pantelejmon.

D. Jelenkov

Foto: Slaviša Milanov

Tekst je deo projekta „Građanski servis i manjinska zajednica“ koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad u okviru medijskog konkursa za 2017. godinu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar