a
 

Obnova planinarstva u Ražnju: Preko Poslonskih planina za novi početak

Planinari juga Srbije i njihovi prijatelji vratili su planinarstvo u Ražanj! Dostojanstveno i veličanstveno, u Ražnju – srcu Srbije, i svetinjama koje ga okružuju, manastiru Sveti Roman i Poslonskim planinama, preko osamdeset planinara ispisivalo je nove stranice istorije planinastva, kulture i prijateljstva. U bajkovitom zimskom danu, sunčanom i kristalno jasnom, po snegom prekrivenoj stazi, sve je bilo kako se samo zamisliti može, puno najdivnijih osećanja i spoznaje da je maleni Ražanj mesto tako veliko i značajno – za slobodarski pokret balkanskih naroda i istoriju svetske umetnosti!

Zajednički su akciju prelaska Poslonskih planina organizovali Planinarsko društvo “Preslap” iz Niša, Planinarski klub “Železničar” iz Aleksinca, Planinarsko društvo “Oštra čuka” iz Sokobanje i Planinarsko društvo “Varnica” iz Ražnja.

Poslonske planine, pobrđe nad desnom obalom Južne Morave, pitome i ponosite. Na ovoj “srpskoj Svetoj gori”, čak i u najtežim vremenima nesloge i ropstva, očuvana je klica pismenosti i kulturnog identiteta.

Na potezu od Poslonskih planina do Aleksinca zasejano je seme konačnog oslobođenja Srbije od petovekovnog ropstva.

I, najzad, veliki Lav Nikolajevič Tolstoj dobio je inspiraciju za možda i vodeći lik u kapitalnom delu svetske klasične književnosti – lik grofa Alekseja Kiriloviča Vronskog u romanu “Ana Karenjina”, po jednom sveslovenskom velikanu, čoveku velikog srca – pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji je život dao za Srbiju, a svoje srce ostavio u srcu svoje druge otadžbine – upravo u manastiru Svetog Romana kod Ražnja.

Ima li, doista, snažnije inspiracije za planinare i sve ljude dobre volje, da zakorače blagim stazama Poslonskih planina, od poklona i večne zahvalnosti i dodirivanja mermera nad položenim srcem ovog ruskog junaka, oličenja čovekoljublja?

Maestralno su naši prijatelji iz Ražnja vodili akciju, koja zaista nije bila teška i zahtevna. Zimska idila očarala je sve učesnike. Ražanjski planinari vredno su se pripremili za ovu akciju, koja označava novi početak planinarstva u Ražnju. Staza ukupne dužine 17 kilometara besprekorno je označena. Ovu stazu mogu prelaziti svi planinari i rekreativci, u svakom godišnjem dobu.

A da je ovo područje važno i da o njemu glas treba proneti u celom svetu, dokazali su i planinari iz Beograda, Trstenika, Niša, Ražnja, Sokobanje, Aleksinca, Donjeg Dušnika, Leskovca, Bojnika i Vlasotinca.

To što je najviši vrh Poslonskih planina – Cerovačka Vetrenja visok tek 445 metara, i nije od prevelike važnosti, koliko je važno to šta Poslonske planine predstavljaju u istoriji Srbije i čovečanstva!

Potpuno smo, posle svega, sigurni da će Planinarsko društvo “Varnica” iz Ražnja imati svoje predstavnike na svim najvažnijim manifestacijama na jugu Srbije i na čitavom Balkanskom poluostrvu, jer potencijal planinarskog sporta prepoznala je i lokalna samouprava Ražnja, te će ovi hrabri ljudi, perjanice razvoja Ražnja, imati povoljan “vetar u leđa” da ostvare sve ono što su zamislili, za dobrobit kraja u kome su rođeni, u kome žive i kome su posvetili svoj rad i stvaralaštvo. Opština Ražanj, zajedno sa Planinarskim društvom „Varnica“, i te kako će moći da iskoristi ove prirodne lepote i kulturno-istorijski značaj ovog područja, da „zakuca na vrata“ kod svih onih koji dodeljuju sredstva za unapređenje svih aspekata društva. Zato je planinarenje i jedna od najvažnijih društvenih aktivnosti, osim što je jedan od najlepših sportova.

Na kraju manifestacije, domaćini iz Ražnja priredili su besplatan ručak za sve učesnike, kao i kulturni program, kojim su predstavili tradiciju svog kraja.

Planinarsko društvo „Preslap“ iz Niša tom prilikom je, za dugogodišnju posvećenost razvoju planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije i saradnji sa planinarima iz Bugarske i Makedonije, dodelilo povelju počasnog člana društva Ivanu Veljoviću, proslavljenom planinaru iz Beograda.

Iskusni Ivan Veljović, u obraćanju prisutnima, uz reči neizmerne zahvalnosti za učinjenu čast, ukazao je i na potrebu formiranja regionalnog planinarskog saveza juga Srbije, koji treba da čine sva ona planinarska društva i svi planinarski klubovi koji su uključeni u organizaciju velikih međunarodnih manifestacija. Ivan Veljović je u svom govoru istakao pozitivne primere regionalizacije planinarskog pokreta u Hrvatskoj i Bugarskoj, i poželeo svojim prijateljima sa juga Srbije da to isto i oni učine.

Miroslav Dokman

Foto: Petar Raković / Miroslav Dokman / autor portreta Ivana Veljovića: Nenad Aleksandrov

Napisao/la

Miroslav Dokman je rođen 1973. godine u Surdulici. Po profesiji diplomirani ekonomista. Živi i radi u Nišu. Planinar i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan od pokretača planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije, kao što su Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, Tradicionalni uspon od Sokobanje do Oštre čuke, Međunarodni vlasinski uspon, Međunarodni uspon na Crnook, Međunarodni uspon na Radan, Međunarodni zaplanjski uspon, Praznik planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža. Urednik internet stranice "Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj" i pisac planinarskih priča i putopisa. Saradnik pisanih i elektronskih medija u Srbiji i Bugarskoj: Planinarski glasnik, Blic, Narodne novine, Sloboda, Južne vesti, b92, radio Beograd, radio Babušnica, Nova TV-Bugarska, Mirogled-Pernik … Saradnik sa planinarskim i kulturnim poslenicima iz Republike Bugarske. Priprema svoju prvu knjigu planinarskih putopisa.

Bez komentara

Ostavi komentar