Predsednici Srbije i Bugarske položili kamen temeljac za izgradnju spomenika Svetih Kirila i Metodija u dvorištu Gimnazije u Dimitrovgradu

U okviru posete Dimitrovgradu predsednici Srbije i Bugarske Aleksandar Vučić i Rumen Radev posetili su i Gimnaziju „Sv. Kirilo i Metodije“, gde su postavili kamen temeljac za izgradnju spomenika Svete braće čije ime nosi škola.

Pred visokim gostima iz Srbije i Bugarske i brojnim posetiocima prigodan program predstavili su Akademski hor Studentskog kulturnog centra iz Niša, koji je izveo himne dveju susednih zemalja, kao i članovi KUD-a „Caribrod“, koji su izveli šopsku svitu i narodne igre iz Leskovca.

Kako je rečeno na današnjem skupu, ideja o podizanju spomenika Svetoj braći Kirilu i Metodiju pokrenuta je pre šest godina u Dimitrovgradu od strane nastavničkog veća Gimnazije, a potvrđena prilikom posete parlamentarne delegacije Republike Bugarske Republici Srbiji. Spomenik Svete braće u prirodnoj veličini, koji će biti postavljen u dvorištu škole na dan početka nove školske godine, biće rad vajara Valentina i Kamena Starčevih, a posetioci su mogli da vide maketu spomenika.

Prisutnima se obratio predsednik Bugarske Rumen Radev, koji je istakao da je današnji dan od velike važnosti kako za Srbe, tako i za Bugare, te da su u saradnji sa predsednikom Vučićem preduzeti odlučni koraci za potpuno istorijsko pomirenje i razvoj prijateljskih odnosa između dva bratska naroda.

„Danas postavljamo ne samo kamen temeljac spomenika Svete braće Kirila i Metodija, tvoraca bugarske i slovenske azbuke, već i osnove jednog istinskog prijateljstva. Verujem da ćete uz podršku predsednika Vučića i državne uprave Republike Srbije vi, naši sunarodnici iz Dimitrovgrada, Bosilegrada, Pirota, Surdulice, biti punopravni građani Republike Srbije, i istovremeno se osećati kao pravi Bugari“, naglasio je Radev, dodajući da su pripadnici bugarske nacionalne manjine u Srbiji veza između dva naroda, nosioci zajedničke kulturne i duhovne tradicije, i zalog budućeg prijateljstva dveju zemalja.

Radev je izrazio zahvalnost za inicijativu za podizanje spomenika Kirilu i Metodiju, kao simbola prosvete, nauke i veze između srpskog i bugarskog naroda, i takođe se zahvalio predsedniku Vučiću za njegovo angažovanje za prosperitet ovih krajeva, koji, prema njegovim rečima, treba da budu obrazac dobrih odnosa između dva naroda.

Pozdravni govor prisutnima je uputio i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

„Danas smo ovde da bismo pokazali kakvi odnosi Srbije i Bugarske treba da budu u budućnosti. Naš posao je da gradimo najbolje odnose sa Bugarskom – Bugari su naša braća i ne treba da pravimo nikakvu razliku, treba da radimo i sarađujemo na najbolji način, u interesu naših naroda i zemalja“, rekao je između ostalog Vučić.

Predsednik Republike Srbije poručio je Bugarima koji žive u Srbiji da čuvaju bugarski jezik, kulturu, bugarsko ime i prezime.

„Borite se za svoj narod, volite svoj bugarski narod i bugarsku državu, ali vas molim i da volite i poštujete i državu Srbiju“, naglasio je, i dodao da će se ubuduće ulagati i u nove objekte u Dimitrovgradu pored onih na kojima se već radi, kao i da se još dosta toga mora uraditi i za Bosilegrad.

„Moramo da napravimo uslove za bolji život, kako ni Bugari ni Srbi ne bi napuštali svoju zemlju. Da bi opstale i Bugarska i Srbija, moramo da radimo zajedno, da živimo u najbližim i najboljim mogućim odnosima, i tek kada kreiramo viši životni standard, moći ću sa sigurnošću da kažem da imamo bolju budućnost“, istakao je predsednik Republike Srbije.

Vučić i Radev zatim su simbolično položili kamen temeljac za izgradnju spomenika Svete braće Kirila i Metodija u dvorištu Gimnazije.

Pre posete Gimnaziji predsednici dveju zemalja zajedno sa svojim delagacijama održali su sastanak sa predstavnicima bugarske nacionalne manjine i položili vence na spomenik poginulim srpskim i bugarskim vojnicima na Neškovom brdu (Pametnik).

Posetu Dimitrovgradu završili su obilaskom radova na petlji „Dimitrovgrad zapad“, kojoj su prisustvovali i potpredsednica Vlade i ministarka građevinartsva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije Zorana Mihajlović i direktor „Koridora Srbije“ Zoran Babić.

D. Jelenkov

Foto: Slaviša Milanov / Andrijana Spasov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar