a
 

Uspešan prelazak zapadnog dela planine Rile – preko Rilskih jezera i Maljoviškog grebena

Planinarsko društvo “Preslap” iz Niša organizovalo je dvodnevnu akciju na planini Rili u Bugarskoj, u subotu i nedelju, 30. juna i 1. jula 2018. godine. Na krilima velikog uspeha koji je Planinarsko društvo “Preslap” postiglo febuara meseca, organizovanjem zimskog uspona na vrh Musala, planinari su ponovo pohodili Rilu, ovoga puta njen zapadni greben. Put Rile krenulo je pedeset planinara iz Srbije, Bugarske, Danske i Makedonije.

Rila, po mnogima najlepša planina na Balkanskom poluostrvu, sa preko stotinu vrhova viših od 2000 metara nadmorske visine i više od stotinu planinskih jezera, jednostavno se svake godine mora naći barem jedanput u programima planinarskih društava. Ono što se na Rili doživi, uticaće da planinari, bez lažne skromnosti i bez nepotrebne servilnosti, jasno i glasno kažu – planinarstvo je najlepši sport! I više od sporta!

Na zapadnom delu Rile, odredišta i prirodni dragulji koje svaki planinar mora obići jesu vodopad Skakavica, zatim čuvenih Sedam rilskih jezera, potom Maljoviški greben sa pet vrhova viših od 2500 metara, uključujući i Maljovicu, Urdina jezera, Maljoviška jezera, Elenina jezera, dolinu reke Maljovice. U blizini je i najveći manastir u Bugarskoj, manastir Svetog Ivana Rilskog, vekovni centar pismenosti, obarazovanja i duhovnosti bugarskog naroda.

Akcija Planinarskog društva “Preslap” odvijala se u dva dana, ali izgledalo je kao da se odvija u dva godišnja doba. U subotu, planinare je dočekalo sumorno vreme, jezivo hladno, sa gotovo neprestanom kišom. Prst pred okom se nije video dobrim delom dana. Od hiže Pionerska (1500 m) iznad Sapareve Banje, do hiže Rilski ezera (2100 m), kratku ali strmu deonicu planinari su prešli žičarom. Onda, po magli, krenuli su u obilazak sedam kaskadnih jezera.

Zbog obilnih kiša, potoci kraj planinarskih staza postali su prave bujice, i vodički tim je procenio da bi bilo rizično prelaziti ove potoke, te se odustalo od obilaska Donjeg i Ribnog jezera. Sigurnijom varijantom, vodiči su planinare izveli na jezero Tri lista, a od njega i na jezero Bliznak. U onim retkim trenucima kada su se oblaci razilazili, videla se sva lepota gorskih očiju planine Rile i njihova povezanost, gde se iz jezera koje se nalazi na višoj tački – voda preliva u ono ispod njega.

Inače, iz Donjeg jezera ističe reka Džerman, koja se uliva u Strumu, te su Sedam jezera deo egejskog sliva. Međutim, granica sa crnomorskim slivom je tek par stotina metara istočno od ovih jezera, gde se nalaze izvorišni kraci reke Iskar (Beli i Crni Iskar će se spojiti kod Samokova u reku Iskar, a ona se uliva u Dunav). Uopšte, Rila je važno hidrografsko razvođe, jer na istočnom masivu, oko Musale, izviru i reka Marica i reka Mesta, koje se ulivaju u Egejsko more.

Od jezera Bliznak, planinari su produžili do jezera Bubreg. Zbog svog specifičnog oblika i izuzetno visokih stena koje ga oivičavaju sa zapadne strane, jezero Bubreg je najomiljenije među Sedam rilskih jezera. Od Bubrega, staza je nešto strmija i vodi do jezera Oko. Ovo jezero bilo je potpuno obmotano gustom maglom.Sve je delovalo arhaično. Od jezera Oko, planinari su produžili do Ezernog vrha (2549 m), i to je bio prvi od sedam vrhova na koji su se popeli tokom akcije na Rili.

Nedaleko od Ezernog vrha je i čuvena Razdela, najveća raskrsnica staza i puteva na planini Rili. Od Razdele, preko polja, prilično vlažnog od jakih kiša koje su danima unazad padale na Rili, planinari su za narednih sat vremena, u kasno popodne, došli u hižu Ivan Vazov, planinarski dom u potpunoj divljini, netaknutoj prirodi, okružen moćnim vrhovima Rile.

Nedelja je donela idealne vremenske uslove za planinarenje. Dan okupan suncem, a dovoljno prohladan da se planinari ne umaraju i ne preznojavaju. Za nešto više od jednog sata, grupa se vratila na Razdelu. Tada je počela prava pravcata rilska rapsodija. Od Razdele, na dvadesetak minuta udaljen, nalazi se vrh Vazov (2669 m). Svi su se sa lakoćom na ovaj vrh popeli, a vodički tim je na ovom vrhu besedio o velikanu bugarske književnosti Ivanu Vazovu, prvom romanopiscu, i uz Aleka Konstantinova jednom od prvih planinarskih vodiča u oslobođenoj Bugarskoj u drugoj polovini devetnaestog veka.

Lepša najava prelaska maljoviškog grebena nije mogla ni da se zamisli od čistog, savršenog pogleda na celu stazu, potkovičastog oblika, koja je očekivala planinare. Kao rukom da se dohvate, tu, jedan do drugoga, stajali su Dodov vrh (2661 m), Mali Mramorec (2562 m), Veliki Mramorec (2589 m) i Maljovica (2729 m). Ispod grebena, plave tačke, gorske oči – grupacija Urdinih jezera i grupacija Maljoviških jezera. Malo dalje od Maljovice jasno se video i vrh Musala, a južnije – Pirin, ceo masiv ove planine “sirove snage”.

Sa lakoćom su se planinari penjali na Dodov vrh i Mali Mramorec. Maljoviški greben, uostalom, deo je i evropske pešačke transverzale. A onda, između Malog Mramoreca i Velikog Mramoreca, jedna uzana, kozja staza, odvaja se i vodi dole, duboko, duboko… do manastira Svetog Ivana Rilskog! Najveća bugarska svetinja kao na dlanu se videla sa moćnog grebena!

Sva ova lepota samo je dodatno motivisala planinare da izađu na Maljovicu, na vrh koji je mnogim bugarskim planinarima najomiljeniji. Vrh koji iz pravca Razdele deluje tako pitom, a iz pravca doline Maljovice izgleda kao neosvojiva tvrđava!

Četiri i po sata bilo je potrebno da se od hiže Ivan Vazov dođe do Maljovice. A sa Maljovice, planinari su ugledali još dve nove “pozivnice” za nastavak svoje rilske bajke: Elenin vrh (2640 m) i Elenino jezero. Elenin vrh je veoma blizu glavne staze koja se spušta sa vrha Maljovica. Elenino jezero je nekih stotinak metara niže od Maljovice. U mirnoj površini Eleninog jezera savršeno se odražava vrh Maljovica, njene stene sa još prilično zaostalog snega.

Planinari su se dalje od Eleninog jezera spustili do hiže Maljovica i do planinarskog školskog centra “Maljovica”, koji se nalazi na 1700 metara nadmorske visine. Samo postojanje ovakvog centra, gde se obučavaju, teorijski i praktično, planinari, alpinisti i vodiči, dovoljno govori o snažnoj, sada već stogodišnjoj podršci bugarske države planinarskom sportu.

I upravo je kod ovog školskog centra naše planinare dočekala vest da je Zoran Pavlović Paća, najbolji sportista juga Srbije i najbolji planinarski vodič Srbije svih vremena, ostvario, sa svojom “družinom snova”, novi podvig na Elbrusu, kada je na najviši vrh Evrope i Rusije izašao 21 od 23 planinara koje je poveo na ovaj put planinarske, sportske i ljudske večnosti.

Deo atmosfere sa ove planinarske akcije pogledajte i u bogatoj galeriji fotografija PD “Preslap”.

Miroslav Dokman

Foto: Planinarsko društvo „Preslap“

Napisao/la

Miroslav Dokman je rođen 1973. godine u Surdulici. Po profesiji diplomirani ekonomista. Živi i radi u Nišu. Planinar i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan od pokretača planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije, kao što su Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, Tradicionalni uspon od Sokobanje do Oštre čuke, Međunarodni vlasinski uspon, Međunarodni uspon na Crnook, Međunarodni uspon na Radan, Međunarodni zaplanjski uspon, Praznik planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža. Urednik internet stranice "Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj" i pisac planinarskih priča i putopisa. Saradnik pisanih i elektronskih medija u Srbiji i Bugarskoj: Planinarski glasnik, Blic, Narodne novine, Sloboda, Južne vesti, b92, radio Beograd, radio Babušnica, Nova TV-Bugarska, Mirogled-Pernik … Saradnik sa planinarskim i kulturnim poslenicima iz Republike Bugarske. Priprema svoju prvu knjigu planinarskih putopisa.

Bez komentara

Ostavi komentar