ОУ „Христо Ботев” в Димитровград с две двуезични паралелки за новата учебна година

ОУ „Христо Ботев” в Димитровград от тази учебна година ще има и две паралелки с двуезично обучение, в които образователно-възпитателната работа ще се провежда на сръбски и български език. За новия вид обучение в димитровградското основно училище в момента са записани 13  първолаци и 23 петокласници за учебната 2018/2019 година.

„Мисията на нашето училище е да се почитат езика, традицията и културата и на двата народа, а нашата цел винаги е била след завършването на основното си образование учениците еднакво добре да владеят и сръбския и българския език”, посочи пред портал ФАР директорът на ОУ „Христо Ботев” Катарина Симеонов.

Според думите й, фондът на часовете по предмета Майчин език с елементи на национална култура е малък, а самия предмет е избираем и бележката му няма влияние върху общия успех на учениците. През изминалите години училището винаги се е старало да промени старите нагласи и да разясни на родителите предимствата на образованието и на български език за учениците от българското национално малцинство.

Двуезично образование означава, че по-голямата част от уроците ще се провеждат на сръбски език, но часовете по български език постепенно ще се увеличават през учебните години.В първи и втори клас учениците ще имат два часа български език седмично, в трети и четвърти – три. От пети до осми клас броят на часовете по сръбски и български ще е еднакъв – четири часа седмично.

„Запланувано е в рамките на всички предмети част от уроците да се провеждат на български език, при което учителите и преподавателите да запознаят децата с най-важните термини от всяка сфера”, посочи също Симеонова и добави, че новината е посрещната със сериозни похвали и одобрение от страна на Завода за повишаване на качеството на образованието и възпитанието.

В понеделник, на 3 септември, в училищните чинове в Димитровград ще седнат общо 52 първокласници – 39 в централното училище, 12 в отделението в село Желюша и един в село Трънски Одоровци.

  Д. Йеленков

  Фото: Дияна Йеленков

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar