a
 

Karl Malden dobio spomenik u Beogradu

U Beogradu ispred Jugoslovenske kinoteke otkriven je spomenik Karlu Maldenu (Mladenu Sekuloviću), američkom glumcu i oskarovcu srpskog porekla i  nekadašnjem predsedniku Američke filmske akademije. Spomenik je delo vajara Zdravka Joksimovića.

Otkrivajući ga direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić je rekao da je to obeležje koje će uvek podsećati na “jednog od najtalentovanijih glumaca” ne samo svoje generacije, koji je uloge koje je tumačio “učinio besmrtnim”.

Pantelić je podsetio da je Malden 1951. godine dobio Oskara za ulogu u filmu “Tramvaj zvani želja”, da je 1954. ponovo bio nominovan, te da je jedini film koji je snimio u Jugoslaviji bio “Suton” Gorana Paskaljevića.

Ministar kulture i informisanja Srbije, Vladan Vukosavljević istako je da je Malden bio “Amerikanac odan srpskoj zajednici” i da je “priča o ostvarenom američkom snu koji su sanjali mnogi, a doživeli samo neki”.

Ćerke Karla Maldena zajedno su se obratile video porukom na otkrivanju spomenika i poručile da je mu je “njegovo srpsko poreklo mnogo značilo i da bi bio počastvovan.što dobija spomenik”.

I glumac Majkl Daglas se takođe obratio video-porukom, naglasivši da je Karl  Malden bio njegov mentor, da je od njega naučio sve što zna, da je bio čovek “sa izraženom radnom etikom” i da je bio “veliki, veliki čovek”. 

Ambasador SAD u Beograd, Kajl Skat rekao je da je porodica naučila Maldena da voli svoji srpsko poreklo i da je on predstavljao najbolje vrednosti Srbije i SAD.

Skat je na otkrivanju spomenika rekao i da je Maldena veoma voleo u ulozi detektiva u seriji “Ulice San Franciska” i dodao da je Malden voleo da svoje srpsko ime i prezime Mladen Sekulović “ubacuje” u filmove i serije u kojima je igrao.

Za premijerku Srbije Anu Brnabić spomenik Karlu Maldenu pokazuje kako je Srbija “ponekad nedovoljno zahvalna” i koliko malo zna o ljudima koji su “najbolji ambasadori Srbije u inostranstvu”.

* Karl Malden čije je pravo ime bilo Mladen Sekulović rođen je 1912. u Čikagu, a umro  2009. u Los Anđelesu. Njegov otac je bio Petar Sekulović iz okoline Bileće. Malden je više puta boravio u Jugoslaviji i mogao je da se služi srpskim jezikom. Snimio je 65 filmova, od kojih se „Tramvaj zvani želja“, „Na dokovima Njujorka“ i „Paton“ smatraju kultnim.

Slobodan Aleksić, Beograd (Izvor: Fonet i Vikipedija)

Foto: Fonet

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar