a
 

Sasvim namerno – Potvrđena obnova planinarstva u Ražnju

Ako je pre godinu dana Planinarsko društvo “Varnica 2012” iz Ražnja, na Poslonskim planinama zapalilo prvu varnicu i iskru planinarskog dostojanstva u svojoj opštini, godinu dana potom, varnica se rasplamsala u večni plamen planinarskog prijateljstva. Nimalo slučajno, već sasvim namerno, onako kako rade vredni, mudri i posvećeni ljudi, na drugoj akciji prelaska Poslonskih planina, održanoj 2. decembra ove godine, na stazi od manastira Sveti Roman do Ražnja, potvrđeno je da je planinarstvo u Ražnju u potpunosti obnovljeno.

Oko 170 planinarki i planinara iz cele Srbije prihvatilo je poziv Plainarskog društva “Varnica 2012” iz Ražnja da po drugi put u ovom formatu, uz podršku opštine Ražanj, pređe preko pitomih Poslonskih planina. Najagilnije bilo je Planinarsko društvo “Preslap” iz Niša, sa oko 50 učesnica i učesnika, a za pohvalu je i angažovanje Berislava Trajkovića i Planinarskog kluba “Železničar” iz Alekinca, na učešću tridesetak osnovaca na ovoj akciji.

Poslonske planine i područje oko Ražnja mesto su gde se susreću raznolike tradicije i kulture, narečja i mentaliteti ljudi. Ražanjci su od svega pomalo – delom su Južnomsribjanci, delom “Čarapani”, delom Šumadinci. Samo par kilometara severozapadno od Poslonskih planina, dolina je kojom protiče Južna Morava i dolazi do Stalaća gde se spaja sa Zapadnom Moravom i tvori Veliku Moravu. Poslonske planine time su najbliže mesto Šumadije i Kruševca. Nasuprot niskih i blagih Poslosnkih planina, zapadno i istočno od njih su veliki masiv Jastrepca i moćni Rtanj.

Manastir Sveti Roman jedna je od najstarijih hrišćanskih bogomolja u Srbiji, koji je Sveti Roman Sinait prvobitno podigao u 9.veku. Potom, u vreme kneza Lazara Hrebeljanovića, crkva Svetog Romana znatno je proširena i obnovljena. Manstir je i u najtežim vremenima bio mesto gde se očuvala klica pismenosti i kulture.

Manastir Sveti Roman u celom svetu je poznat kao mesto gde je pokopano srce pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, ruskog junaka koji je svoj život, 3.septembra 1876.godine, dao za oslobođenje juga Srbije od viševekovnog turskog ropstva. Pukovnik Rajevski, njegov život,  karakter i stavovi, poslužili su Lavu Nikolajeviču Tolstoju za stvaranje lika grofa Alekseja Kiriloviča Vronskog u romanu “Ana Karenjina”. Otud i veza malenog Ražnja sa celim svetom – preko kapitalnog dela svetske književnosti, kakvo je Tostojevo dostignuće “Ana Karenjina”.

I kada jedna planinarska akcija, poput prelaska Poslonskih planina započne na mestu gde počiva srce Rajevskog, može li sve i biti drugačije – osim savršenog? Besprekorno su domaćini pripremili stazu, uredili, očistili i obeležili. Besprekorno su domaćini besedili o istorijatu svoga kraja, o manastiru Sveti Roman, o Rajevskom i Tolstoju. Vreme je bilo prijatno, utisci svih izvanredni. Sa tek nešto malo snežnog pokrivača po opalom lišću stoletnih šuma, stvoren je idilični utisak mira, spokoja, prirodne uravnoteženosti sa divnim raspoloženjem planinarki i planinara.

Neposredno iznad manastira, staza je nešto strmija, a posle se hoda ravnomerno, pogledi se otvaraju. Najviša tačka Poslonskih planina je Cerovačka Vetrenja (491 m), ispod koje se poslonsko pobrđe spušta na desnu obalu Južne Morave. Još jedno istaknuto mesto je uzvišenje Varnica, gde je izgrađen i lovački dom. Ovde su domaćini priredili posluženje toplog čaja. Sa Varnice se dobro vide planine Bukovik i Rtanj, a već se nazire i Ražanj. Od Varnice kreće spuštanje ka ovom pitomom gradiću, smeštenom tik uz jednu od naprometnijih saobraćajnih transverzala Evrope.

Mnogo je meštana Ražnja izašlo iz svojih kuća da pozdrave planinarke i planinare koji su, srećni, ponosni i nasmejani, posle 15,4 kilometara pešačenja, ušli u njihovu varoš.

Domaćini, sa druge strane, kao što je to red na planinarskim manifestacijama na jugu Srbije, priredili su posluženje besplatnog ručka i bogat kulturnih program.

Planinarsko društvo “Varnica 2012” pokazalo je da je već sada važan oslonac planinarstva na jugu Srbije. Prelazak Poslonskih planina postaće tradicionalna planinarska akcija, a ražanjski planinari redovno će učestvovati na svim akcijama na jugu Srbije, i na visokogorskim akcijama u zemljama u okruženju.

  Miroslav Dokman

Foto: Goran Ćopić / fejsbuk stranica Planinarskog društva „Preslap“ – Niš

 

Napisao/la

Miroslav Dokman je rođen 1973. godine u Surdulici. Po profesiji diplomirani ekonomista. Živi i radi u Nišu. Planinar i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan od pokretača planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije, kao što su Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, Tradicionalni uspon od Sokobanje do Oštre čuke, Međunarodni vlasinski uspon, Međunarodni uspon na Crnook, Međunarodni uspon na Radan, Međunarodni zaplanjski uspon, Praznik planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža. Urednik internet stranice "Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj" i pisac planinarskih priča i putopisa. Saradnik pisanih i elektronskih medija u Srbiji i Bugarskoj: Planinarski glasnik, Blic, Narodne novine, Sloboda, Južne vesti, b92, radio Beograd, radio Babušnica, Nova TV-Bugarska, Mirogled-Pernik … Saradnik sa planinarskim i kulturnim poslenicima iz Republike Bugarske. Priprema svoju prvu knjigu planinarskih putopisa.

Bez komentara

Ostavi komentar