Na vrhu Kusača (771 m) - OŠ „Car Konstantin“ iz Niša obeležila međunarodni dan planina

Osnovna škola „Car Konstantin“ iz Niša ozbiljno i ambiciozno obeležava 11.decembar – Međunarodni dan planina. Iz ove škole, upućen je poziv Planinarskom društvu „Preslap“ iz Niša, da u cilju obeležavanja Međunarodnog dana planina, organizuje, za učenike, njihove roditelje i nastavnike, planinarsko-rekretativni uspon na vrh Kusača (771 m) na Suvoj planini, iznad Sićevačke klisure, i predavanje o planinarstvu u samoj školi.

Planinarsko društvo „Preslap“, kao stožer okupljanja i organizovanja velikih manifestacija na jugu Srbije, sa velikom radošću, i još većom odgovornošću, prihvatilo je ovu inicijativu. Pokretač ove lepe priče je nastavnica Zorica Ivanović, koja se aktivno bavi planinarstvo, a u Osnovnoj školi „Car Konstantin“ predaje tehnčko i informatičko obrazovanje. Nastavnica Zorica za svoj predlog vrlo brzo je dobila podršku rukovodstva škole, i ambicioznim i vrednim radom, uspela je da animira zaista puno učenika, roditelja i nastavnika da krenu na uspon na Kusaču, njih šezdesetak.

Akcija je izvedena u subotu, 8.decembra 2018.godine. Vodiči uspona bili su iskusni dvojac Planinarskog društva „Preslap“, Nenad Stevanović i Petar Ratković. Planinarske akcije na kojima učestvuju deca veliki su izazov za vodiče, ionako velika odgovornost sada je maksimalno uvećana, stoga i ne čudi što je i za najiskusnije vodiče rad sa decom zahtevniji od uspona na najviše vrhove Balkana i Evrope.

Naravno, ova priča ima i svoju drugu stranicu, zbog koje se svi napori potiskuju, a to je razdraganost dece i sama činjenica da se na jugu Srbije dešava nešto, što je za sada retko, ali je u zemljama poput Bugarske, Nemačke, Austrije, Francuske…pojava koja se susreće svakog vikenda na planinama znatno višim od ovih u Srbiji. U većini evropskih zemalja, naime, planinarske aktivnosti nalaze se u školskim programima, i nekoliko puta tokom godine same škole organizuju i vode uspone na visoke planinske vrhove. Onda, kada tih akcija nema u školama, deca na planinarenje odlaze sa svojim roditeljima.

Ovaj korak koji su zajedno načinili nastavnica Zorica Ivanović, Planinarsko društvo „Preslap“ i Osnovna škola „Car Konstantin“ može biti važan za dalji razvoj planinarstva. Ko zna, možda se među ovom decom koja su pohodila vrh Kusača, nalazi i neko ko će za dvadesetak godina pohoditi Mon Blan ili Elbrus.

Najviše je bilo dece uzrasta od petog do osmog razreda Osnovne škole „Car Konstantin“. Ipak, par njih se u planinarsku kolonu, uvrstilo iz klupa od prvog do četvrtog razreda. Vrh Kusača se nalazi na Suvoj planini, na litici iznad leve oblale Nišave, u Sićevačkoj klisuri. Ovaj vrh fantastičan je vidikovac i sa njega se kao na dlanu vidi cela Sićevačka klisura, tok reke Nišave kroz klisuru, susedne Svrljiška planine, ceo masiv Suve planine, Niška Banja i grad Niš. Posebno je za naše male planinare bio upečatljiv pogled na grad u kome žive i uče školu, grad u kome se većina njih i rodila. Bio je to pravi „pogled sa visine“, pogled sa najneobičnijeg mesta do sada u njihovim životima, pogled iz druge dimenzije.

A sve je proteklo i više nego dobro, besprekorno. Apsolutni priroritet bila je bezbednost malih planinara, njhovih roditelja i nastavnika. Staza kojom su se penjali na Kusaču bila je standardna, ista ona kojom se penju i odrasli planinari. Sve je počelo u selu Prosek, na levoj obali Nišave, i za zagrevanje, pređena je deonica do susednog sela Manastir. U ovom selu nalazi se stara crka Svetog Nikole, koja je pogodno mesto za odmor i gde se može zahvatiti i voda. Malo dalje odatle, nalazi se vidikovac Stražište odakle se po prvi put sa staze mogu videti Niška Banja i Niš. Malo iznad Stražišta, dolazi se do stenovitog vidikovca Kolo kamen. Kada se prođe Kolo kamen, počinje završna etapa prema Kusaču, gde se nazire kraj puta, nazire se vrh Kusača i to da je ispod njega ogromna praznina – a to je Sićevačka klisura. Za neka tri i po sata, svi, sa lakoćom i dobrim raspoloženjem, izašli su na vrh Kusača. Ovo područje, u proleće i leto, obiluje lekovitim biljem, a najpoznatije je po žalfiji.

Učenice i učenici bili su, kao planinari, kakvi se samo poželeti mogu. Razdragani i smeli, a dovoljno disciplinovani da prate vodiče, da poslušaju svaki savet, i pažljivi da saslušaju „časove uživo“, na planinarskoj stazi, o geografiji Niša i okoline. Sada su priroda i Kusača bili veliki atlas u njihovim rukama, sa kojih su gledali i prepoznavali sva ona mesta u gradu Nišu i okolini o kojim su učili u učionici.

Sa Kusače, kolona planinarki i planinara spustila se do sela Jelašnica, gde je akcija i okončana, posle 12 kilometara pređene trase. Oduševljenju, međutim, tu nije kraj, i svi iz Osnovne škole „Car Konstantin“ jedva čekaju novo planinarsko okupljanje.

Međunarodni dan planina ustavnovljen je odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2002.godine, a u celom svetu se obeležava od 2003.godine. Zbog sve većeg raskoraka između zahteva za ekonomskim razvojem i zahteva za očuvanjem prirode, reagovale su Ujedinjene nacije i ovim praznikom utiču na ekološku svest čovečanstva, ali i razvijanje potrebe kod ljudi da svoje slobodno vreme provode na planinama i u prirodi. Obično se povodom ovog praznika organizuju planinarsko-rekreativno-edukativne akcije, predavanja, izložbe, projekcije filmova, rad sa najmlađima…