a

Иду преди Божич, да му напраје место. Оде мушка дечица од сабале, од кућу на кућу с`с пртене врвце и с`с дрвена шила на њи и ћисле на рамо. Иду и поју: „Замучи се Божја мајћа од Игњата до Божича, свако дрво цвет ц`втело“.

Ка улезну при домаћинатога поздрављају га с`с: „Валила се Коледа с много дечица, с много јагненца, с много праштинка, телчинка, а тија дом с много срејћу, слогу и здраје“.

Штом това заврше почну да млате с дренову гранћу или друђикву пручицу, а газадрицата ђи дарује с колачи коледарсћи, дворожни, с ореси, с вочће, суве сливе и с друго кво се најде за тија д`н. Тека обиколе цело село, а у Цариброд целу малу и све роднине. Дома се врчају нанизани с колачи и с п`лна ћислетија, да се и јутре па рано дигну и с деду или башту отиду у горуту за б`дњак и приготве се за Божич.

This image has an empty alt attribute; its file name is 82.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 83.jpg

Това су коледари и това је Коледа (Kelendaе, prvi dan prvog meseca rimskog kalendara, posvećen mladima) обичај кој се повтара много столетија и кој је по стар и од христјанството и Христоса и сврзан је с култ на плоднос и најаву на нов вегетацион циклус. Настал је негде у „плоднијат полумесец“ около Средиземноморието, одека пооде све културе и скоро све вере.

Ко је да је у централну Србију не знају много за Коледу и коледари, а при нас се това задржало, да ни покаже колко смо стари и колко од одавно смо на това наше место.

Е са друга работа што по селата има све по малко и народ и Коледа, ама коледари си има. Барем по Цариброд. Са без врвцу и ћислетија, и с купени колачи. а с ћесу за подараци и паре, да ни подсете да ни иде Божич и да и по нас че остану онија који че поју: „Замучи се Божја мајћа, на одрове при волове, од Игњата до б`дњака, па си роди Божја мајћа, младог Бога и Божича“.

Иде ни човеци Божич. У слогу, мир и сас здраје да га пречекамо.

Христос се роди!

Слободан Алексић Ћоса, Белград

Фото: Синиша Магин / из албума Георгија Јосифова

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar