a
 

Dr Nikola Jordanov: Povećan broj obolelih od respiratornih virusnih infekcija

Prema zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja u Srbiji je do sada od posledica gripa umrlo 6 osoba. Epidemija je proglašena u Pirotu i Užicu, a u narednom periodu moguće je da se registruje i u drugim gradovima.

U dimitrovgradskom Domu zdravlja je povećan broj pacijenata obolelih od respiratornih virusnih infekcija, rekao je za FAR dr Nikola Jordanov, specijalista opšte medicine.

Jordanov naglašava da je sezona gripa u jeku, ali da uprkos blagom rastu broja obolelih od simptoma sličnih gripu, stanje nije alarmantno i da je uobičajeno za ovo doba godine.

„U Srbiji je za sada registrovano 68.000 ljudi sa simptomima sličnih gripu, što je za 10 procenata više u odnosu na prošlu godinu. Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak je 25. januara ove godine potvrdio dva slučaja oboljevanja od virusa tipa A H1 i A H3. Radi se o osobama starosti 47 i 49 godina koje su bile hospitalizovane na grudnom odeljenju Opšte bolnice u Pirotu“ – istakao je specijalista opšte medicine.

This image has an empty alt attribute; its file name is 109-1-1024x683.jpg

Jordanov kaže da od gripa najčešće oboljevaju deca predškolskog i školskog uzrasta, dok je najveći rizik za hospitalizaciju, komplikacije i smrt kod odojčadi, hroničnih bolesnika i osoba starijih od 65 godina.

„Infekcije se javljaju usled posledica stresa, hladnoće i kontakta sa drugim osobama. Najčešći simptomi su zapušenost nosa, glavobolja, suvi kašalj, povišena telesna temperatura, curenje bistrog sekreta iz nosa, bol u zglobovima i mišićima, drhtavica i bol u ušima. Dužina trajanja bolesti zavisi od opšte otpornosti organizma i najčešće traje od 3 do 5 dana“ – dodao je on.

Najbolja individualna i kolektivna zaštita od gripa je vakcinacija, koja se preporučuje u periodu od sredine oktobra do sredine novembra. Osobe koje su u visokom riziku mogu da prime vakcinu i tokom sezone gripa, ali je preporuka da se vakcinišu pre njegove pojave. Imunitet se stiče dve do tri nedelje nakon vakcinacije i traje 6 do 12 meseci. U ovom periodu veoma je važno unositi u organizam raznovrsnu hranu, što više tečnosti i vitamina. Neophodno je redovno pranje ruku, jer to može sprečiti oko 21 procent slučajeva respiratornih infekcija. San takođe ima veoma bitnu ulogu u jačanju imuniteta, napominje Jordanov.

Obolele osobe trebaju biti izolovane od ostalih ukućana i veoma je važno da miruju, kako bi se organizam izborio sa virusom. Takođe, treba redovno provetravati prostorije. Za lečenje se koristi simptomatska terapija. Antibiotici nisu preporučljivi jer oni ne deluju na viruse. Uzimaju se samo u slučaju komplikovanja infekcije i po preporuci lekara, zaključio je Nikola Jordanov.

 A. Todorov

Foto: Stefan Pavić

Napisao/la

Aleksandar Todorov je rođen 1984. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završio u Dimitrovgradu i još iz srednjoškolskih dana interesuje se za žurnalistiku, pre svega za sportsko novinarstvo. Diplomirao na Filološkom fakultetu (odsek bugarska filologija) na Univerzitetu “Sveti Kliment Ohridski” u Sofiji, gde je stekao zvanje profesora bugarskog jezika i književnosti. U okviru programa stručne prakse u periodu 2012-2013. godine radio na poslovima novinara-voditelja i prevodioca u radio-televiziji Caribrod u Dimitrovgradu, gde je stekao osnovna znanja iz oblasti radio i tv žurnalistike. U Narodnoj biblioteci “Detko Petrov” u Dimitrovgradu kao filolog bio angažovan na poslovima revizije knjiga. Piše novinarske članke i bavi se prevodilačkim poslom. Posebna interesovanja: književnost, sport, kultura, filmska umetnost, zaštita životne sredine, poljoprivreda, transgranična saradnja.

Bez komentara

Ostavi komentar