a

Iako su im plate najviše rasle Bugari i dalje najsiromašniji u EU

Evropski sindikalni institut objavio je komparativni izveštaj o radu EU za 2018. godinu. U fokusu su zarade u proteklih 10 godina. Iz izveštaja se vidi da je Bugarska rekorder po realnom rastu prosečne zarade od skoro 90 procenata. Na drugom mestu je Rumunija sa 34, a treća je Poljska sa 30 odsto. U nekim zemljama rast je nulti, dok su u Grčkoj i Španiji zarade manje nego pre 10 godina, saopštava bugarski nacionalni radio.

To da zarade u Bugarskoj rastu je dobra vest, ali svakako ne daje povoda za ponos i radost, jer se nameće pitanje da li je to dovoljno za život, imajući u vidu rast cena, visoke poreze i pogoršano radno okruženje, kao i to da su Bugari i sa takvim porastom najmanje plaćeni među zaposlenima u EU.

Zbog toga Ljuben Tomev, direktor Instituta za socijalna i sindikalna istraživanja pri Konfederaciji nezavisnih sindikata Bugarske smatra da:„Ekonomski rast bez rasta zarada snažno ugrožava poverenje u EU“.

Najindikativniji su podaci o rastu minimalne zarade i o produktivnosti, a oni pokazuju da je u 15 zemalja EU produktivnost veća od prosečne zarade, kao naprimer u Finskoj, Litvaniji, Španiji i Hrvatskoj.

Bugarska je u grupi zemalja gde rast zarada pretiče rast produktivnosti, ali i sa mnogo radnih mesta bez sindikalne zaštite, koja inače sadrži obavezu isplate minimalne zarade.

„Nema druge zemlje u EU u kojoj postoje slične nejednakosti zarada i nivoi siromaštva stanovništva, kao što je u Bugarskoj“, kaže predsednik Konfederacije nezavisnih sindikata Bugarske Plamen Dimitrov.

Naime, iako je u proteklih 10 godina zabeležen održiv rast, siromaštvo se produbljuje, nejednakost među zaposlenim Bugarima je velika, a Bugarska ima najnižu prosečnu i najnižu minimalnu zaradu u celoj EU, ističe BNR.

Zbog toga je se sve veći jaz između najsiromašnijih i najbogatijih, a praktično dve tre
ine radnika ima zaradu manju od prosečne zarade od 1.180 leva, kolika je u Bugarskoj bila u decembru prošle godini, pri čemu je u riziku od siromaštva skoro 40 odsto bugarskih radnika, navodi BNR.

Iz tih razloga Konfederacija nezavisnih sindikata Bugarske dostavila je Vladi zahtev da zarade u Bugarskoj u naredne četiri godine rastu po stopi od 11 do 15 odsto, što bi značilo da će minimalna zarada u januaru 2020. biti 650 leva.

Sindikat takođe predlaže da od 2020. godine ljudi sa visokim obrazovanjem u Bugarskoj imaju početnu zaradu od najmanje 1.000 leva, što bi za četiri godine garantovalo da prosečna zarada bude skoro 1.000 evra. Tada će mnogi od Bugara koji rade u inostranstvu verovatno početi da razmišljaju o povratku u domovinu, kažu iz Konfederacije nezavisnih sindikata Bugarske, a prenosi BNR.

Slobodan Aleksić (izvor: BNR)

Foto: pixabay.com

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar