a

Hodočasnik sa kamerom na Staroj planini

Bilo je teško, naporno i trnovito. Ali, verujem da je naša sveta dužnost da sačuvamo prirodna bogatstva koja su danas veoma ugrožena. Ako sam svojim radom skrenuo pažnju javnosti na neophodnost njihove zaštite, a posebno ako sam uspeo da buduće generacije motivišem da to čine- sve je vredelo, rekao je sinoć u Nišu Vladimir Manić, autor etnoloških i prirodnjačkih filmova i fotografija, planinski hodočasnik sa kamerom, zaljubljenik u Staru planinu, učitelj koji veruje da mu je dužnost da svoje đake „zarazi“ ljubavlju prema prirodi i umetnosti.

This image has an empty alt attribute; its file name is 337-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 338-1024x683.jpg

Manić je u Niškom kulturnom centru (NKC) okružen učenicima Osnovne škole „Sveti Sava“ u kojoj službuje, i koji su, slutim „njegovi naslednici“, kao i poštovaocima i prijateljima, obeležio 25 godina filmskog i fotografskog rada. Među okupljenima su se nalazili generalni konzul Bugarske u Nišu Edvin Sugarev, kao i predstavnici Nišavskog okruga i grada Niša. Bila je to još jedna dobra prilika i da se „šira zajednica“ podseti da takvo pregalaštvo zaslužuje veću podršku od dosadašnje.

This image has an empty alt attribute; its file name is 339-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 340-1024x683.jpg

U Manićevoj profesionalnoj biografiji ključno mesto, svakako, pripada dugometražnim i kratkometražnim dokumentarnim i dokumentarno- igranim filmovima, kao i izložbama fotografija čija je tematika prirodno i kulturno-istorijsko nasleđe Stare planine. Film „Visok“ Ministarstvo prosvete proglasilo je nastavnim sredstvom, a fotografije su našle svoje mesto u školskim udžbenicima i stručnim časopisima. Njegova dugogodišnja istraživanja ove, još uvek prilično netaknute planinske lepotice na granici između Srbije i Bugarske, rezultirala su „otkrićima“ riđeg mišara, retke ptice iz porodice jastreba, ili malo poznatih biljnih vrsta ili dobro skrivenih vodopada, koja su potom završavala u pokretnim ili statičnim slikama kojima se bavi.

This image has an empty alt attribute; its file name is 341-1024x683.jpg

„Ono što radi ovaj entuzijasta podseća na pionirsko doba svetske kinematografije, kada se radilo na otvorenom i u prirodnim uslovima, a ne u studiju i uz pomoć specijalnih efekata. Džon Ford je tada snimao neme vestern filmove u pustinji ili planinskim klancima, a mnogi filmski autori su rad u takvim i sličnim, prirodnim uslovima bili spremni da plate i životima. I Manić insistira na autentičnosti i dokumentarnom pristupu, a pri tom je tematski dosledan „svojoj“ Staroj planini. U estetskom smislu on je, međutim, stalno napredovao, te je od amaterizma, na svojim počecima, stigao do nagrađivanog profesionalizma“ – rekao je Srđan Savić, direktor NKC-a i filmski kritičar.

Dejan Dabić, urednik filmskog programa NKC-a i takođe filmski kritičar, dodao je da je ovaj autor kroz niz svojih filmova dokazao da ima konkretnu kulturnu misiju, a da je njegov odnos prema prirodi „hemingvejski“.

„Manićev rad bi trebalo da ima veću pomoć zajednice u logistici i finansijama. A onda bi se moglo dogoditi i da njegovi filmovi o Staroj planini, koja je značajna balkanska planina, završe na „Nacionalnoj geografiji“ ili „Animal planetu“, reprezentujući Srbiju na najbolji mogući način“ – rekao je on.

This image has an empty alt attribute; its file name is 343-1024x683.jpg

Predsednik Planinarskog saveza Niša Slobodan Gejo kazao je da je Manić u stanju da danima, i po najnižim temperaturama, u improvizovanim skloništima, bez opreme ili zaštite od opasnosti koje planina krije, čeka da majka riđeg mišar donese ulov i nahrani svoje ptiće, kako bi to snimio i otrgao od zaborava.

Za to je potrebna velika hrabrost, strpljenje, intuicija, tvrda želja, volja i karakter. To može samo „čovek planine“ – rekao je on, dodajući da u razvijenom svetu ovo što radi Manić, praćen malim brojem saradnika, realizuju velike televizijske i produkcije ekipe, uz korišćenje značajne opreme i budžeta.

This image has an empty alt attribute; its file name is 344-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 345-1024x683.jpg

Na svečanom obeležavanju Manićevog jubileja nastupili su rok muzičar Dejan Najdanović Najda, kao i Milica Plavšić Ristić, koji su izveli numere iz jednog od njegovih najpoznatijih filmova, „Još samo tren“.

Zov rodnog kraja

Manić je rođen u selu Izatovci na Staroj planini, u opštini Dimitrovgrad. Završio je Pedagošku akademiju u Aleksincu. Živi i radi u Nišu. Snimio je filmove „Visok“, „Još samo tren“, „Kad zvona utihnu“, „Kliktaj divljine“, „Zatočenici divljine“, „Biseri Stare planine“, „Ajde slnce zajde“, a upravo radi na još dva filma. Dobitnik je više nagrada na domaćim i međunarodni festivalima etnoloških i dokumentarnih filmova. Autor je više izložbi fotografija sa sličnom tematikom. I njegova supruga i ćerka rade u prosveti i obe su učiteljice.

Zorica Miladinović

Foto: DIP Production

Napisao/la
Bez komentara

Ostavi komentar