a

Srbija pala za 14 mesta na lestvici medijskih sloboda

Srbija je pala za 14 mesta na Svetskom indeksu medijskih sloboda za 2019. godinu, saopštila je organizacija Reporteri bez granica i sada se nalazi na 90 mestu od 180 zemalja. Najbolje stanje je u medijima u Norveškoj, a najgore u Turkemnistanu pa u Severnoj Koreji. Među zemljama EU najgore je novinarima u Bugarskoj.
Raste broj napada na medije u Srbiji, uključujući pretnje smrću, a sve češće su i zapaljive izjave zvaničnika usmerene protiv novinara, piše u izveštaju za 2019. godinu, uz upozorenje da su mnogi napadi na novinare ostali neistraženi i nerešeni, a počinioci nisu kažnjeni.
U izveštaju se ukazuje i na veze između političara i medija, činjenicu da vlasti tolerišu lažne vesti i nedostatak pluralizma kao razloge za zabrinutost, navodi N1.
Autori izveštaja su naveli primer podmetanja požara u kući novinara Milana Jovanovića koji je pisao o korupciju na lokalnom nivou.
Inače, u odnosu na 2016. Srbija je pala za čak 31 mesto – sa 59. na 90 i time se našla u grupi država sa vidljivim problemima u pogledu medijskih sloboda, piše Cenzolovka.
Od evropskih država, tako veliki pad beleži još i Mađarska, koja je sa 73. sada na 87. mestu.
Norveška je treću godinu zaredom svetski lider u pogledu stanja medijskih sloboda, dok je na drugo mesto dospela Finska.
Među članicama EU najgore 111. mesto, kao i lane zauzima Bugarska, jer su u toj zemlji novinari meta i organizovanog kriminala i vlasti.
Sjedinjene Države su takođe pale su za tri mesta (sa 45. na 48. mesto), što je rezultat rastućeg neprijateljskog okruženja prema novinarima.
Na začelju je došlo do smene, jer je od 180 zemalja po stanju medijskih sloboda sada Turkenistan, koji poslednje mesto preuzeo od Severne Koreje.

Slobodan Aleksić, Beograd (izvori: N1 i Cenzolovka)

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar