a

U kvizu „Igraj za zavičaj“ Toni Aleksov izborio Dimitrovgradu polufinale, a sestrama Kuzev pomoć

Učesnik i pobednik velikog broja kvizova Toni Aleksov je predstavljajući „svoj zavičaj“ odveo Dimitrovgrad u polufinale kviza „Igraj za zavičaj”. On je bio bolji, veštiji i srećniji od predstavnika Zrenjanina, Loznice i Sremske Mitrovice.

Kroz zanimljiv niz igara, koje zahtevaju ne samo znanje, nego i pažnju, dobro pamćenje, brzinu reakcije, pa pomalo i sreću, takmičari se u kvizu „Igraj za zavičaj” bore za svoj grad i humanitarne nagrade.

Toni Aleksov je ovoga puta nadmoćno pobedio i zajedno sa takmičarom iz Zrenjanina, koji je bio drugi, ide u polufinale ovog takmičenja. Svotu od 100.000 dinara koju je osvojio on je poklonio Andijani i Anđeli Kuzev iz Dimitrovgrada, koje su ostale bez oba roditelja.

U kraćoj izjavi za „Far“ Aleksov je rekao da u polufinalni deo takmičenja ide da bez grča, ali sa željom da pobedi.

Toni Aleksov živi i radi u Dimitrovgradu. Trenutno je organizator kulturnih aktivnosti u Centru za kulturu, a javnosti je poznat i kao učersnik i pobednik nekih od najvećih kvizova kod nas i kao dobar košarkaš, košarkaški trener, novinar i predsednikik udruženja “Fokus Caribrod”.

Kviz „Igraj za zavičaj“ se emituje na Prvom programu RTS-a, a realzuje uz pomoć Miniistarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Slobodan Aleksić

Foto: Dalibor Gligorov

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar