a

Toni Aleksov i Dimitrovgrad završili takmičenje u kvizu “Igraj za zavičaj”

Višestruki podednik kvizova Toni Aleksov nije uspeo da se plasira u polufinale kviza “Igraj za zavičaj” . U igri snalažljivosti, sreće, brzine i znanja ovoga puta bio je najbolji predstavnik Niša Braca Kundalić, dok je predstavnik Dimitrovgrada Toni Aleksov bio treći.

Kviz “ Igraj za zavičaj” zamišljen je kao šou u kome se takmičari bore za grad iz koga dolaze i za sebe, a deo sredstava koji osvoje ide i u humanitarne svrhe.

Toni Aleksov je do sada bio uspešan u dva kola, ali u ovom mu je nedostajala prevenstveneo sreća. Bilo kako bilo on je napravio lep uspeh ne samo za sebe i Dimitrovgrad nego je doniranjem 200.000 dinara sestrama  Kuzev koje su ostale bez roditelja i fondaciji “Zamisli život”, pokazao i da je jako human čovek.
Toni Aleksov živi i radi u Dimitrovgradu i trenutno je organizator kulturnih aktivnosti u Centru za kulturu, a javnosti je poznat i kao učeesnik i pobednik nekih od najvećih kvizova i kao dobar košarkaš, košarkaški trener, novinar i predsednikik udruženja “Fokus Caribrod”.

Kviz „Igraj za zavičaj“ se emituje na Prvom programu RTS-a, a realzuje uz pomoć Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Slobodan Aleksić

Foto: Dalibor Gligorov

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar