a

Retrospektiva bugarskih umetnika u Vranju

Bugarsko-srpski centar i Narodni univerzitet u Vranju organizovali su izložbu bugarskih slikara, koji su učestvovali na likovnoj koloniji u Vranju.

Otvarajući izložbu u maloj sali Narodnog univerziteta u Vranju, njegova direktorka Gordana Dimitrijević je rekla da likovna kolonija u Vranju postoji još od 1974. godine i da joj je drago što je internacionalna, jer na taj način umetnost postaje veza koja spaja narode, kao i da su bugarski stavaroci koji su dolazali iz Velikog Trnova, Varne, Plovdiva, Gornje Orjahovice, Sozopola i Sofije obogatili likovnu riznicu Grada Vranja.

Darko Anačkov, predsednik Bugarsko-sprskog centra je rekao da izložba sem što je promocija bugarske umetnosti i bugarske kulture jeste i primer povezivanja dva bratska i pravoslavna naroda. On je najavio dalju saradnju sa Narodnim univerzitetom u Vranju i besplatne kurseve bugarskog jezika.

Genaralni konzul Republike Bugarske u Nišu Edvin Sugarev je naveo da je uvek zavideo likovnim stavaraocima čija su sredstva i način izrade dela univerzalni, pa im ne treba prevodilac i istom snagom deluju bez obzira gde izlažu u svetu.

Na izložbi koja nosi naslov “Retrospektiva bugarskih umetnika” predstavljeno je dvadeset dela, a publika može da je pogleda do 7. jula.

Slobodan Aleksić (izvor: Bugarsko-srpski centar Vranje)

Foto: Bugarsko-srpski centar Vranje

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar