Situacija u Sibiru kao primer najavljenih mega požara

Pre 12 godina, Srbijom, a naročito područjem Stare planine, divljali su šumski požari koji su uništili preko 16.000 ha šuma. Gašenje je trajalo sve do kraja jula meseca 2007, a veliku ulogu je tada odigrala pomoć Ruske Federacije u vidu teškog transportnog aviona Iljušin 76, koji je sa 42 tone vode po letu obuzdavao vatru na planini. Danas, izgleda, Rusija nije u stanju da obuzda vatrenu stihiju u Sibiru koja je zahvatila na stotine puta veću površinu od požara 2007. u Srbiji.

Međunarodna organizacije za očuvanje prirode “Grinpis” objavila je saopštenje 5. avgusta ove godine, kojim je upozorila svetsku javnost na ozbiljnost velikih požara u Sibiru.

“Uprkos izjavama ruskih vlasti, intenzitet šumskih požara u Sibiru ne jenjava. 4.300.000 hektara gori, što je teritorija veća od Danske, a to značajno doprinosi promeni klime”, tvrdi Grinpis u procenjuje da je od početka godine izgorelo 13.100.000 hektara šume, što je jednako površini Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore zajedno.

Iako je velikih požara u ruskim tajgama bilo i ranije, požari koji su nastali ove godine su dostigli snagu i razmere bez presedana u novijoj istoriji. Grinpis tvrdi da je zahvaljujući ovim požarima u atmosferu emitovano više od 166 miliona tona ugljendioksida, što je jednako količni koju emituje 36 miliona vozila u periodu od jedne godine. Smatra se da će se ovo izuzetno nepovoljno odraziti na klimu Arktika pošto se očekuje dodatno ubrzanje topljenja leda usled čađi koja se već taloži preko arktičkog leda.

“Ovakvi požari treba da budu sasečeni na samom početku, ali su bili ignorisani usled manjkavosti zakonske regulative. Sada su oni prerasli u klimatsku katastrofu koja ne može da bude zaustavljena sredstvima koja su na raspolaganju čoveku”, izjavio je stručnjak iz ruskog ogranka Grinpisa Anton Beneslavskij i dodao da Rusija treba da intenzivira napore u zaštitu šuma i poveća ulaganja u vatrogasne jedinice i prevenciju požara. Po njegovim rečima, problem požara u Sibiru i drugim područjima, treba da bude razmatran na međunarodnom nivou i da bude uvršten u međunarodne dogovore o klimi.

Prema najnovijem saopštenju ruskih zvaničnika, vodi se borba sa ukupno 248 lokalnih požara u regionima Jakutije, Krasnojarska i Irkutska, koji obuhvataju teritoriju veću od 1.5 miliona hektara. Predsednik komiteta za odbranu ruske Dume, izjavio je da su razmere požara u istočnim delovima Sibira prevazišli mogućnosti Ministarstva za vanredne situacije te se zato u Republici Burjatija, oko 1000 vojnika uključilo u gašenje požara.

Smatra se da je došlo do propusta lokalnih i regionalnih vlasti u Sibiru koje su uprkos prognozama meteoroloških službi i procenama stručnjaka propustili da preduzmu odgovarajuće mere, a u međuvremenu su u javnost iznete sumnje da je deo požara podmetnut od strane kradljivaca šume kako bi sakrili tragove nelegalne seče.

Evropska unija, takođe, u tzv. divljim požarima vidi “ozbiljnu i rastuću pretnju” širom kontinenta, naročito na području Grčke, Španije, Francuske, Italije, Portugalije, ali i u Skandinaviji. Stručnjaci upozoravaju da Evropa treba da se pripremi na sve češću pojavu tzv. “mega požara” ili “super požara” koji će predstavljati katastrofu za velike teritorije starog kontinenta.

Od 2007. do 2018. godine, na području EU od divljih požara stradalo je preko 700 vatrogasaca i civila, pri čemu se naročito izdvajaju požari u predgrađima Atine iz 2018. godine i Portugalu tokom 2017. godine. Procenjena šteta je viša od 54 milijarde evra.

Sezonski period kada su najviši rizici od divljih i šumskih požara tokom godine se sve više produžava, tako da sada obuhvata vremenski period od juna do oktobra.

Prema stručnim procenama EU, članice Unije i dalje nedovoljno investiraju u neke dugoročne preventivne mere i većina njihovih aktivnosti se svodi na tradicionalne metode gašenja požara, a ne prevencije.

Zaparložene poljoprivredne površine, nekorišćeni pašnjaci i šume, postali su svojevrsno gorivo za divljanje požara u mnogim delovima Evrope, a to je slučaj i u Srbiji, Bugarskoj i drugim delovima regiona. Veliki problem je postojanje monokultura u pošumljavanju, odnosno postojanje ogromnih šumskih kompleksa pod zasađenim četinarima koji su podložni vatri, umesto mozaičnih šuma koje se sastoje od autohtonih listopadnih vrsta (hrast, bukva i sl).

Stručnjaci predlažu da je neophodno što pre preduzeti preventivne mere u vidu proređenja šuma i krčenja gustih šuma, a u cilju stvaranja zaštitnih i preventivnih pojasa, sadnje mešovitih šuma, kao i vrsta koje mogu da podnesu nastupajuće klimatske promene.

Sa druge strane, postoje i mišljenja koja daju jedan alternativan i donekle pomirljiv pogled na šumske požare i prirodne procese koji zahvataju izgorele površine, u vidu pojave novih vrsta za to područje i stvaranja novog staništa.

Poslednjih godina učestala je pojava šumskih požara i u Pirotskom i Pčinjskom okrugu, a najčešći uzrok ostaje ljudski nemar i neodgovoran odnos prema prirodi i zajednici uopšte. Brojna su upozorenja koja ukazuju da su globalne temperature na putu da se povećaju za tri do pet stepeni Celzijusovih tokom ovog veka, što će dovesti do još većih rizika od nastajanja tzv. mega požara. Nadajmo se ipak, da se 2007. godina neće ponoviti na ovim prostorima, uprkos sumornim prognozama koje upravo području Balkana predviđaju veliki rast temperatura.

S. Ivanov

Foto: pixabay.com