Transparentnost: Dimitrovgrad zabeležio pad, Bosilegrad napredovao

Organizacija “Transparentnost Srbija” je objavila rezultate istraživanja koje je imalo za cilj da kroz određivanje tzv. indeksa transparentnosti lokalnih samouprava oceni i rangira opštine, gradove i gradske opštine u Srbiji. Od mogućih 100 poena, lokalne samouprave u Srbiji su zabeležile ocenu od 12 (Smederevska Palanka) do 67 koliko je ostvarila najbolje rangirana Opština Plandište. Rang lista opština se može pogledati u sledećij tabeli.

Među 170 gradova i opština koliko je bilo obuhvaćeno istraživanjem, rangirano je njih 145, pri čemu je Bosilegrad zauzeo 17. mesto, sa indeksom 52, kao druga opština po rangu u Pčinjskom okrugu, odmah nakon Vranja, a Dimitrovgrad 81. mesto, sa indeksom 38, kao najniže rangirana opština u Pirotskom okrugu. U odnosu na rezultate iz 2015. godine kada je organizacija Transparentnost Srbije sprovela slično istraživanje, Dimitrovgrad je zabeležio pad na rang listi za 38 mesta (43.mesto u 2015. godini), a Bosilegrad napredovanje za 51 mesto (68 mesto u 2015. godini).

Kao zadovoljavajući Index transparentnosti smatra se rezultat od 60 i više poena, ali je samo 8 lokalnih samouprava u Srbiji prešlo preko ove visine indeksa. Indeks je zbir pozitivnih poena dobijenih iz indikatora koji podrazumevaju analizu sajtova, dokumenata, odgovora dobijenih na zahteve za slobodan pristup informacijama i neposredan uvid u funkcionisanje uprave, odnosno uslužnih centara, kao i podataka dobijenih od drugih organa.

Rangiranje je izvršeno primenom 95 indikatora svrstanih u 8 kategorija: „Skupština i veće“, „Budžet“, „Opština i građani“, „Slobodan pristup informacijama“, „Javne nabavke“, „Informator o radu“, „ Javna preduzeća i ustanove“ i „Javne rasprave“, a 14 indikatora spada u kategoriju „ostali“, odnosno nisu posebno grupisani.

Lokalna samouprava u Bosilegradu, po ovom istraživanju, najmanje transparentnosti pokazuje na primeru odnosa lokalnih vlasti i administracije prema građanima, nepostojanja prakse redovnog objavljivanja i ažuriranja informatora, ali i u pogledu (ne)mogućnosti slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i funkcionisanju lokalnih javnih preduzeća i ustanova.

Razlog za nazadovanje indeksa transparentnosti Opštine Dimitrovgrad je oblast budžeta i odsustvo redovnog objavljivanja informatora, gde lokalna vlast nije dobila ni jedan bod od mogućih 15 (budžet), odnosno 4 (informator) poena. Nedovoljna finansijska transparentnost Opštine Dimitrovgrad, ocenjena sa 0 poena uz još 10 takvih opština u Srbiji, ogleda se u činjenici da u vreme istraživanja na zvaničnom sajtu opštine nije bilo objavljenog budžeta za 2019. godinu, kao ni pratećeg obrazloženja budžeta, izveštaja o izvršenju budžeta, vodiča kroz budžet za građane itd. Takođe, Dimitrovgrad nije sproveo anketiranje građana u pogledu pripreme budžeta, a istovremeno građane nije upoznao sa finansijskim planovima i izveštajima indirektnih korisnika budžetskih sredstava. Dimitrovgrad je takođe slabije ocenjen kada je u pitanju stepen transparentnosti skupštine i veća, kao i odnosa lokalnih vlasti i građana.

Budžet i drugi prateći dokumenti, uz Statut jedne opštine i strateška i planska dokumenta, predstavljaju najvažnije pravne akt jedne opštine, ali ovog i drugih važnih pratećih dokumenata nema ni danas na sajtu www.dimitrovgrad.rs, izuzev budžeta iz 2015. godine.

Na primeru Dimitrovgrada uočava se neusklađenost sa smernicama Poverenika za izradu i objavljivanje informacija o radu državnog organa, s obzirom da nema informatora o radu.

Iskustvo portala FAR sa Opštinom Dimitrovgrad kada je reč o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama može se ilustrovati na sledeći način: Od tri zahteva koji su upućeni u 2019. godini, u potpunosti je odgovoreno samo na jedan (prvi) zahtev, na drugi zahtev je stigla nepotpuna i netačna informacija, a za treći zahtev je upravo 26.avgusta tekuće godine istekao zakonski rok od 45 dana do kada je Opština Dimitrovgrad bila u obavezi da dostavi traženu informaciju.

Izveštaj o stepenu transparentnosti opština u Srbiji, kao problem je takođe identifikovao netransparentno finansiranje pojedinih udruženja građana: “Dok sve JLS raspodeljuju deo svojih budžeta nevladinim organizacijama koje sprovode projekte od javnog interesa, malo njih objavljuje izveštaje o realizaciji istih”.

Opštinama se zamera što se ne objavljuju liste odbornika, dnevni red predstojećih skupština, rezultati glasanja, amandmani, nacrti dokumentana o kojima će se raspravljati na tim sednicama lokalnog parlamenta, odluke gradskih/opštinskih veća i sl…. Nema objavljivanja ni revizorskih izveštaja u velikom broju opština.

Transparentnost Srbija takođe predlaže poboljšanje strukture i održavanja veb sajtova lokalnih uprava pošto se nedovoljno objavljuju podaci i ažuriraju njihovi sadržaji.

U zaključku izveštaja navedeno je da je prosečan indeks transparentnosti srpskih gradova i opština ostao nepromenjen od 2015. do 2019. (40 poena od mogućih 100), ali i da jednom postignuti nivo transparentnosti ni u kom slučaju nije garancija održive dobre prakse. Činjenica da tek svaka 18. opština u Srbiji prelazi visinu indeksa od 60 govori da su “neophodni značajni i kontinuirani napori za poboljšanje i održavanje transparentnosti, čak i među najboljim opštinama”, preporuka je ove analize.

Sergej Ivanov

Foto: Stefan Pavić