a

Na „Gradini“ zaplenjeni jevrejski sveti spisi

Pretresom automobila “folksvagen turan” nemačkih registarskih oznaka, na graničnom prelazu „Gradina“ kod Dimitrovgrada, kod putnika, državljanina Libana najpre je pronađen bakarni cilindar sa pergamentom, a kasnije i kutija u kojoj se je nalazila sveta jevrejska knjiga Tora, javio je RTS.

Isti izvor navodi da su carinici u saradnji sa policijom zaplenili svete jevrejske spise, pisane na pergamentu za koje se pretpostavlja da su izuzetno stari i vredni.

RTS takođe precizira da je pedesetsedmogodišnji Libanac sa prebivalištem u Berlinu rekao da je on vlasnik predmeta, dok je Uprava carina saopštila da su ti nesvakidašnji antikviteti otkriveni juče, pošto su putnici u vozilu rekli da nemaju ništa da prijave, a carinici ipak odlučili detaljno da pregledaju automobil.

Carinici su prvo u kaseti ispod sedišta, iza servisne knjižice vozila, zatekli kesu u kojoj je bila umotana cilindrična bakarna futrola koja je od starosti i patinirala, stoji u njenom saopštenju i dodaje da su carinici u njoj zatekli svitak ispisan na hebrejskom, na pergamentu od goveđe kože, za koji su posumnjali da se radi o delovima svete jevrejske knjige, navodi Uprava Carine.

Nastavili su kontrolu, pa su u prtljagu u kesi punoj polovne garderobe, pronašli i kutiju od impregnirane goveđe kože ukrašenu poludragim kamenjem, koja je bila umotana u majicu.

U Upravi carina kažu da bogato ukrašena kutija sama po sebi predstavlja dragocenost koja se u praksi retko sreće. Kada su carinici pažljivo otvorili mali katanac kojim je bila osigurana, u njoj su zatekli još jedan svitak za koji takođe postoji osnovana sumnja da se radi o delu jevrejskog svetog spisa Tore.

Vrednost će biti utvrđena naknadnom ekspertizom, ali se pretpostavlja da je veća od 100.000 evra. U toku je postupak protiv libanskog državljanina.

S obzirom na prirodu otkrivenih predmeta, kontaktirana je Jevrejska zajednica u Beogradu iz koje je i potvrđeno da su se pred carinicima našli delovi jevrejskog svetog spisa, ali da bi se pouzdano utvrdilo da li je reč o originalima, neophodno je da antikviteti budu podvrgnuti detaljnom veštačenju, prenosi RTS.

Slobodan Aleksić (izvor: Uprava Carina / RTS)

Foto: Uprava Carina

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar