a

Medijska strategija dobra osnova, ali novinari sumnjaju u njeno sprovođenje

Tekst Medijske strategije konačno je usaglašen, a predstavnici medijskih udruženja i Ministasrtva kulture i informisanja saglasni su da taj dokument predstavlja dobru osnovu za dalji rad. Nemaju, međutim, ista očekivanja kada je reč o sprovođenju Strategije. Dok državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović očekuje da će kroz izmene i dopune medijskih zakona koje bi trebalo da uslede, medijska scena biti unapređena, novinari Vukašin Obradović i Tanja Maksić podsećaju da se ni sadašnji zakoni ne poštuju.

Bivši predsednik NUNS-a Vukašin Obradović kazao je u Novom danu TV N1 da je Medijska strategija, bez obzira na to što je jednim delom učestvovao u njenoj izradi, “još jedno Potemkinovo selo vlasti, posle čijeg usvajanja se apsolutno ništa neće promeniti na medijskoj sceni, barem ne na bolje”.

“Ovo je dokument čiji će se prvi efekti, bez obzira na optimizam ministra, mogu se očekivati krajem 2020. i početkom 2021. Ako se poštuje procedura po kojoj se usvaja Medijska strategija, nakon što prođe Vladu, predstoji rad na akcionom planu kojim se utvrđuje dinamika rada na samoj Strategiji, termini za donošenje novih ili eventualnu izmenu postojećih zakona. Mi imamo izbore u ovoj godini, pa formiranje nove Vlade. Dobro je što ćemo dobiti ovaj dokument, ali medijska zajednica će imati manje koristi od njega nego vlast koja se trudi da ga iskoristi u propagandne svrhe”, kazao je Obradović.

Programska koordinatorka BIRN-a Tanja Maksić saglasna je da je loptica sada na terenu vlasti koja je nedležna za sprovođenje Medijske strategije u praksi.

“Vreme nam ne ide na ruku, pola godine će otići na izbore i formiranje nove Vlade, ali dobro je da imamo neku bazu u smislu popravljanja regulative i stanja na terenu”, rekla je Maksić.

Državni sekratar Aleksandar Gajović podsetio je da Srbija već ima usvojen set medijskih zakona i da se može govoriti samo o izmenama i dopunama tih zakona na osnovu Medijske strategije.

“Kako ja ocenjujem taj tekst, mislim da je dobro da postoji, dobra osnova za dalje. Da li ima manjkavosti? Naravno da ima, teško da postoji idealan pravni dokument, imam neka lična razmišljanja, ali sve što mislim da je nedostatak, mislim da može da se nadomesti izmenama i dopunama seta medijskih zakona. Dokument nije obavezujeći, on je upućujući, vizionarski, treba da dobaci do 2025. Pre svega je vizionarski onaj drugi deo – strateški ciljevi – ono što treba uraditi da bi situacija u medijskoj sferi bila bolja”, kazao je Gajović.

Novinarima nisu problem medijske strategije i medijski zakoni, poručio je Obradović.

“Čak su i posojeći zakoni i prošla Strategija manje više dobro dokumenti. Kada bi se sprovodili u duhu zakona, bilo bi manje problema. To (Streategija) je jedan neobavezujući dokument, otuda ta velikodušnost Vlade koja nam je dala mogućnost da se okupimo, pustimo mašti na volju i sve svoje fantazmagorije o medijskoj sceni Srbije stavimo na papir. To je usvojeno bez većih problema. Nije pitanje u dokumentu, već u praksi i sprovođenju zakona”, rekao je Obradović.

Gajović je ocenio da je reč “neobaveznost” u ovom slučaju možda malo prejaka, i da je Medijska strategija za Vladu Srbije važan dokument i izraz dobre volje da se medijska scena sredi i upristoji.

“Taj dokument je dobar kao polazna osnova za izmene i dopune, a zakoni su oni koji su obavezujući. Zakoni važe za sve. Onaj ko ne primenjuje, zna se šta sledi -određene sankcije”, kazao je državni sekretar.

Obradović i Maksić istakli su da je upravo najveći problem to što se ni postojeći zakoni ne sprovode što se, kako su rekli, može videti i iz analitičkog dela usaglašenog teksta Medijske strategije gde su na pedesetak strana pobrojani svi problemi medijske scene u svim sektorima.

Obradović je ukazao da su na konkursima lokalnih samouprava za sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa, milioni evra podeljeni tabloidima koji krše Kodeks novinara Srbije, čime je projektno sufinansiranje pretvoreno u finansiranje tabloida i partijskih glasila.

Gajović je odgovorio da su za sufinansiranje medija na lokalu odgovorne lokalne samouprave, te da Ministarstvu niti ima ingerencije, niti bi imalo resurse, da nadzire sve konkurse i svim gradovima i opštinama u Srbiji.

Ocenio je i da dodela sredstava medijima koji krše Kodeks nije masovna pojava, a podsetio je da pojedini mediji ne priznaju Savet za štampu kao samoregulativno telo.

Tanja Maksić je rekla da samoregulacija jeste dobroboljna, i da se niko ne može naterati da se priključi Savetu za štampu, ali da sa stanovišta profesionalnih komisija koje odlučuju o dodeli novca građana medijima, mora biti važno da li neko krši kodeks ili ne.

Obradović je rekao i da je dobrovoljnost poštovanja Kodeksa novinara Srbije, isto kao kada bismo rekli da je na lekaru da sam odluči da li će poštovati etički kodeks Lekarske komore Srbije.

Izvor i foto: N1

Napisao/la
Bez komentara

Ostavi komentar