a

Збирајте се Цариброџање иде ни „Зарезоја“

И овуја годину, ко и тријесе предишњете у Белград па че има „Зарезоја“.

Цариброџање, њини пријатеље и онија који обичају Цариброд, че се зберу на 14. фебруар у Дом Војске у седам увечер. Па до ка се може. Или че попуште свирџијете, или па госјањето. Само веселба, пијење и једење.

Местото је приодно и у центар је, и сигурно че има много народ, а и музиката је царибродска. Че свири „Царибродсћи оркестар“, че има и фолклор и „гости изненађења“. Нешто че помогне и општина Цариброд, та да буде све по „табијет“.

Иначе, ко и последње две, три године туја веселбу организује „Паматник“, царибродско удружење у Белград, а главан организатор, или кмет, је Алаксандар Ђуров-Ђура, кој че предаде иконуту и организацију за догодину на некога новога кмета.

Момент је па да се каже, да је теквуја Царибродску вечер у Белград и датото Свети Труфун-Зарезоја, замислил и избрал Георги Иванов-Гоша Ћирков, шивач из Велину малу и од Канарево брдо, које је окал Бабача. Он и доживеја да се това зб`дне, ама се после њега Заерозојата ћину, па ђу зановише Гордана и Драган Максимовић, који су и подарили иконуту на Светога Трифуна да мињује од домаћина, до домаћина, или од кмета до кмета. Меџу тија је бил и Васил Манов-Цика, кој не даде да загасне жарта за царибродско дружење. И свите ђи са нема, а је ред да знамо ко је било и који су били.

На крај и това. Овуја годину и резервације и информације, па ч`к може да се избере и куде и с кога че седиш, може и преко вајбери, фејсбуци и друђе „нове технологије“, ама за по стари кока си је боље по телефон, та да си се по старинсћи распитају.

Еве ђи и бројевете: 064 27 19 622 и 060 077 71 72. Колко се је ФАР научил места још има.

Слободан Алексић, Белград

Фото: ФАР

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar