a

Dijana otkrila tajnu svojih “zidova“

Nakon zejedničke prozno-pesničke zbirke „Dodir“, nastale u koautorstvu sa Dorotejom Todorov i Ratkom Stavrovim i dijalektološkog rada „Iz leksike Dimitrovgrada“, Dijana Jelenkov po struci profesor srpskog jezika i književnosti predstavila je sinoć ljubiteljima pisane reči u Dimitrovgradu svoju samostalnu zbirku priča pod nazivom „Iza zidova“. Knjigu je krajem oktobra prošle godine izdala Narodna biblioteka „Detko Petrov“.

This image has an empty alt attribute; its file name is 192-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 193-1024x683.jpg

Elizabeta Georgiev, bibliotekar i urednik knjige kaže za autorku, da je ona još od malih nogu dolazila u biblioteku i volela da “njuška“ po knjigama i traži svoju omiljenu i da se do dan danas to nije promenilo kod nje. Dijanin mentor, profesor i kolega, a ujedno i recenzent zbirke Ratko Stavrov je komentarišući knjigu istakao da ga raduje njeno uživanje u pisanju koje je primetno u pričama, kao i njena vera u sebe. Stavrov je kazao da je Dijanin jezik pisanja jako zreo, sažet i jasan i da u njemu nema ničeg isuviše kićenog.

This image has an empty alt attribute; its file name is 194-1024x683.jpg

Zbirka sadrži 16 kratkih priča kroz koje se prepliću zidovi kao motiv, a na pitanje da pojasni njihovu suštinu Dijana nam je rekla: „Sa jedne strane radi se o zidovima u bukvalnom smislu jer se radnja odvija između zidova nekog solitera, neke kafane, škole ili lekarske ordinacije, dok u metaforičkom smislu to su zidovi koje gradimo prema drugima, ali takođe i prema sebi, što je odlika i glavnih junaka ove zbirke.

Ova mlada i za svoje godine veoma zrela književnica ističe da su priče nastale u periodu od 2015. do 2019. godine i dodaje da su na početku pisane sasvim spontano, dok su kasnije stvarane sa namerom da se nađu u zbirci.

This image has an empty alt attribute; its file name is 195-1024x683.jpg

Dijanino tumačenje pisanja je posebno zanimljivo. Ona kaže da pisanje sa jedne strane može učiniti čoveka srećnim, tako što kada napiše nešta on je svestan toga da je uradio dobru stvar i da je ostavio iza sebe nešta u čemu će verovatno i neko drugi uživati. Sa druge strane, prema Dijaninim rečima, pisanje može da bude neka vrsta terapije i beg od stvarnosti, kao i da pomogne čoveku da se otarasi negativnih misli i da ih pretoči u nešta kreativno.

Dijana je FAR-u rekla da se osim pisanja, trenutno bavi kreativnim radom, lekturom i prevođenjem, a u bliskoj budućnosti planira da se posveti pisanju priča na dijalektu i radu na rečniku šopskog govora i da jednog dana, kako kaže, napiše i drugo izdanje.

A. Todorov

Foto: Stefan Pavić

Napisao/la

Aleksandar Todorov je rođen 1984. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završio u Dimitrovgradu i još iz srednjoškolskih dana interesuje se za žurnalistiku, pre svega za sportsko novinarstvo. Diplomirao na Filološkom fakultetu (odsek bugarska filologija) na Univerzitetu “Sveti Kliment Ohridski” u Sofiji, gde je stekao zvanje profesora bugarskog jezika i književnosti. U okviru programa stručne prakse u periodu 2012-2013. godine radio na poslovima novinara-voditelja i prevodioca u radio-televiziji Caribrod u Dimitrovgradu, gde je stekao osnovna znanja iz oblasti radio i tv žurnalistike. U Narodnoj biblioteci “Detko Petrov” u Dimitrovgradu kao filolog bio angažovan na poslovima revizije knjiga. Piše novinarske članke i bavi se prevodilačkim poslom. Posebna interesovanja: književnost, sport, kultura, filmska umetnost, zaštita životne sredine, poljoprivreda, transgranična saradnja.

Bez komentara

Ostavi komentar