a

Од када зна за себе, да не кажемо од када је света и века, Цариброд није мењао две ствари. Увек је био поред Нишаве и увек је петак био пијачни дан. Петак, или пазар, нису померали ни ратови, ни промене власти, ни државе у којима је био.

This image has an empty alt attribute; its file name is 392-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 393-1024x683.jpg

Али нужда закон, па и адет мења. Корона је наложила да се привремено одустане од петка. Ипак изгледа да је пазар или петак жилавији и од ње. Појавио се у новој форми и то баш усред чаршије.

Додуше променила су се помало и правила. Нема више опипавања и бирања производа, нема упорног ценкања, нити пазарског задржавања и распредања међусобних прича.

This image has an empty alt attribute; its file name is 394-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 395-1024x683.jpg

Но ако је пазар или петак преживео, преживеће и људи. Лепо је и то, ако у свему томе има нечег лепог, што Цариброђани и под маскама спроводе свој вековни пијачни церемонијал.

На тај начин штите друге, што је по Марку Миљанову јунаштво, али и друге од себе, што је по том црногорском војводи и писцу, још већи севап – чојство, или на шопском – човештина!

Необичан и јако жилав петак.

У фотогалерији погледајте како је данас изгледао петак у Цариброду.

Слободан Алексић

Фото: Стефан Павић

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar