a

Uprava za trezor počela isplatu pomoći od 100 evra građanima koji su se prijavili

Ministar finansija Siniša Mali istakao je jutros gostujući na televiziji „Hepi“ da je Uprava za trezor jutros krenula sa isplatama jednokratne novčane pomoći od 100 evra građanima koji su se prijavili, kao i da je završena isplata za dva miliona penzionera i primaoca novčane socijalne pomoći.

„Prijavilo se više od 4 miliona ljudi, što je uz penzionere i primaoce nočane socijalne pomoći ukupno 6 miliona građana Republike Srbije. Tražili smo pravu meru pomoći, koja će im pomoći da pokriju neke troškove, da imaju novca da kupe ono što možda do sada nisu mogli. To se vraća našoj privredi“, rekao je Mali i dodao da će za tu pomoć država izdvojila oko 600 miliona evra.

Mali navodi da će po 500.000 građana dnevno dobijati uplate po 100 evra, kao i da će do 7. juna svi biti isplaćeni. Ministar je naveo da je ovo jedan od pokazatelja koliko je ustvari država ozbiljna.

Država najveći teret krize izazvane virusom korona preuzela na sebe

„Nije to mala pomoć, svi smo mi manje ili više pogođeni, a ovim želimo da pokažemo da država najveći teret krize izazvane virusom korona preuzima na sebe. Pomoć podrazumeva i garantnu šemu, isplatu minimalne zarade… Država je ranije bila ekonomski slaba, više je vodila računa o sebi, puštala je privatnike da se snalaze bukvalno kako znaju i umeju, a sada to više nije tako“, istakao je on.

Ministar je ponovio da kada je reč o isplati minimalne zarade, da se ta mera odnosi na pomoć privredi, ali da novac ide direktno na račune zaposlenih.

„Za mere podrške privredi u uslovima krize izdvojeno je 5,1 milijardi evra, što je 11 odsto BDP-a Srbije. Po tome je Srbija bukvalno u grupi od desetak zemalja u svetu koja je uspela da izdvoji taj novac. Podsetio bih i da je povećana plata zdravstvenim radnicima za 10 odsto, a izdvojeno je i po 4.000 dinara jednokratne pomoći penzionerima. Naš cilj je bio da pomognemo onima kojima je pomoć bila najpotrebnija, da sprečimo masovna otpuštanja i taj scenario Srbija nije imala“, istakao je Mali.

Srbija u prvom kvartalu ove godine ostvarila stopu rasta od 5 odsto, dok je istovremeno pad u evrozoni bio 3,3 odsto

„Šta god da radimo u ovom trenutku, udeo javnog duga u BDP-u neće preći 60 odsto. Istovremeno, Italija ide na 175, Francuska na 100 odsto. U ovom trenutku je sve dozvoljeno, samo da privreda ne staje, da se sačuvaju radna mesta, proizvodni kapaciteti, da se kriza ne prolongira. Mi smo spremni da se borimo za naše investicije, za oporavak naše privrede, a paralelno pričamo sa međunarodnim finansijskim institucijama“, naveo je Mali.

On je podsetio da je prošle nedelje potpisan Sporazum sa Bankom za razvoj Saveta Evrope (CEB) za 200 miliona evra po odličnim uslovima, što je usmereno na dodatna ulaganja u zdravstveni sistem i istakao da poverenje u našu zemlju postoji.

Mali je istakao da će Srbija ostvariti najbolje rezultate u Evropi ove godine, jer su projekcije i MMF-a i Svetske banke, da je u povoljnijem položaju od ostalih.

„Siguran sam da ove godine možemo da budemo na pozitivnoj nuli. Nećemo pad, otvorili smo ekonomiju u pravo vreme, obezbedili smo dobre ekonomske mere, sačuvali proizvodne kapacitete, građevinski radovi se nastavljaju, gradilišta su otvorena, otvoreni su i kafići i restorani“, naveo je Mali.

On je istakao da se narednih dana očekuje otvaranje nekoliko fabrika, jer strani investitori ne odustaju od ulaganja.

„Mi smo u rebalansu budžeta ostavili novac za investicije i povećali ulaganja, a rezultat je da niko nije odustao. Tu je bila važna reakcija države, videli su i domaći privrednici da sada imaju državu na koju mogu da se oslone, veoma ozbiljno smo reagovali na krizu, doneli smo prave mere, u pravom trenutku, na pravi način. Upravo to stvara poverenje koje mi sada uživamo“, naveo je Mali i zaključio da se razmatraju i nove mere za podsticaje zapošljavanja.

 A. Todorov (izvor: mfin.gov.rs)

Foto: Stefan Pavić

Napisao/la

Aleksandar Todorov je rođen 1984. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završio u Dimitrovgradu i još iz srednjoškolskih dana interesuje se za žurnalistiku, pre svega za sportsko novinarstvo. Diplomirao na Filološkom fakultetu (odsek bugarska filologija) na Univerzitetu “Sveti Kliment Ohridski” u Sofiji, gde je stekao zvanje profesora bugarskog jezika i književnosti. U okviru programa stručne prakse u periodu 2012-2013. godine radio na poslovima novinara-voditelja i prevodioca u radio-televiziji Caribrod u Dimitrovgradu, gde je stekao osnovna znanja iz oblasti radio i tv žurnalistike. U Narodnoj biblioteci “Detko Petrov” u Dimitrovgradu kao filolog bio angažovan na poslovima revizije knjiga. Piše novinarske članke i bavi se prevodilačkim poslom. Posebna interesovanja: književnost, sport, kultura, filmska umetnost, zaštita životne sredine, poljoprivreda, transgranična saradnja.

Bez komentara

Ostavi komentar