a

I sa srpske, i sa bugarske strane Stare planine – Praznik na Midžoru

Akcija Planinarskog društva „Preslap“ na Staroj planini, koja je prvobitno bila zamišljena da se planinari iz Niša i okoline popnu na Midžor (2169 m), najviši vrh Stare planine u Srbiji, prerasla je sva očekivanja i pretvorila se u sponatni i istinski praznik planinarstva. U nedelju, 20. septembra, oko 250-oro planinarki i planinara izašlo je na vrh Midžor, kako iz pravca Srbije, tako i iz pravca Bugarske, da bi srdačan susret bio upriličen na samom vrhu, koji se nalazi na granici dve zemlje.

This image has an empty alt attribute; its file name is 270-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 271-1024x683.jpg

Naravno da organizovanje velikih manifestacija sada nije moguće, zbog epidemije, međutim prostranstva Stare planine u lepom letnjem danu, idealno su odredište za planinare i ljubitelje prirode, da se okupe i uživaju u svakom trenutku koji provedu penjući se ka vrhovima ili jednostavno posmatrajući beskrajne prizore planina i dolina svuda unaokolo. U organizaciji Planinarskog društva „Preslap“, ka planinaskom domu podno Babinog zuba, uputilo se preko stotinu planinara i rekreativaca iz Niša, Aleksinca, Jelašnice, Malče, kao i jedna učesnica iz Ukrajine, i jedna učenica iz Zambije. Na prilazu planilnarskom domu i oko njega, nišku družinu čekalo je mnogo ljudi i parkiranih vozila, sa registracionim oznakama iz cele Srbije. Neki od njih noćili su na Staroj planini, drugi su došli tog jutra, svi zajedno sa jednim ciljem – da se popnu na Midžor.

This image has an empty alt attribute; its file name is 272-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 273-1024x683.jpg

Uspon na Midžor, iz pravca Babinog zuba, u letnjim uslovima, spada ipak u lakše poduhvate. Treba savladati klasičnu, dobro poznatu i obeleženu stazu, široku, čija se polazna tačka nalazi, simbolično, na istoj visini kao i čuveni vrh Šiljak na Rtnju – 1565 m. U narednih 8,5 kilometara, treba savladati oko 600 metara visinske razlike. Samo su tri deonice nešto strmije – ka obelisku, ka podnožju vrha Žarkova čuka, i završna, kratka etapa, koja od razrušene karaule vodi do samog Midžora. Kada se već dođe do podnožja Žarkove čuke, najteži deo uspona je prošao.

This image has an empty alt attribute; its file name is 274-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 275-1024x683.jpg

Vodički tim Planinarskog društva „Preslap“ pred učesnike je postavio zadatak da ma koliko družina bila raznorodna – od onih koji su se penjali na najviše svetske vrhove, alpinista, do dece, omladine, pa i veterana – da svi, kao jedan, bez napora, u isto vreme, dostignu Midžor. Valjalo je zbog toga ići polagano, postepeno. Spor ritam kretanja omogućava u savršeno vedrom, čistom danu, omogućava zadovoljstva kakvih nema kada na Staroj planini, oko Midžora, zagude vetrovi, kada veje sneg, kada se spusti magla ili lije kiša. Dan je bio predviđen za uživanje, i svi su uživali. Takoreći, niko ni zadihao nije, a kada su vodiči objavili da je družina prošla podno vrha Žarkova čuka, učesnici su se još više opustili. Kako i ne bi, kada je odatle, do Midžora, staza takoreći ravna – naravno, uspon postoji, ali nije izražen. I još jednu notu optimizma doneo je lep dan: Midžor, konačni cilj uspona, video se sve vreme, još od plannarskog doma. Onako gromadan, ogroman, bez izrazite oštrine, Midžor kao da je stvoren za uspon u laganom ritmu.

This image has an empty alt attribute; its file name is 276-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 277-1024x683.jpg

Na samom vrhu – iznenađenje u vidu brojnih planinara iz Bugarske, koji su se do Midžora penjali, ipak, znatno težim deonicama, jer prema Bugarskoj, podnožje Midžora je prilično oštro i strmo. Planinari iz Sofije, Vidina, Montane i Čiprovaca, na Midžor su izašli stazama od hiže Gorski raj, preko vrha Dupljak, i od hiže Gornji Lom. Srdačan susret, obeležen pesmom i veseljem, pričama o ranijih zajedničkim poduhvatima, i o budućim.

This image has an empty alt attribute; its file name is 278-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 279-1024x683.jpg

Zbog zahtevnosti trasa, planinari iz Bugarske su malo ranije napustili Midžor. Planinari sa srpske strane imali su tu privilegiju da ostanu na vrhu više od jednog sata. Silazak sa Midžora i spuštanje ka Babinom zubu, bili su još jedan lep doživljaj. Sunce je lagano zalazilo iza Babinog zuba, a još uvek jakom svetlošću okupan Midžor, privlačio je planinare da se okrenu unazad i još jednom pogledaju gde su uspeli da se popnu i priušte sebi najlepša zadovoljstva na ovoj impozantnoj nadmorskoj visini.

 Miroslav Dokman

Foto: Planinarsko društvo “Preslap”

 

Napisao/la

Miroslav Dokman je rođen 1973. godine u Surdulici. Po profesiji diplomirani ekonomista. Živi i radi u Nišu. Planinar i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan od pokretača planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije, kao što su Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, Tradicionalni uspon od Sokobanje do Oštre čuke, Međunarodni vlasinski uspon, Međunarodni uspon na Crnook, Međunarodni uspon na Radan, Međunarodni zaplanjski uspon, Praznik planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža. Urednik internet stranice "Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj" i pisac planinarskih priča i putopisa. Saradnik pisanih i elektronskih medija u Srbiji i Bugarskoj: Planinarski glasnik, Blic, Narodne novine, Sloboda, Južne vesti, b92, radio Beograd, radio Babušnica, Nova TV-Bugarska, Mirogled-Pernik … Saradnik sa planinarskim i kulturnim poslenicima iz Republike Bugarske. Priprema svoju prvu knjigu planinarskih putopisa.

Bez komentara

Ostavi komentar