Četvrti jesenji uspon na Rtanj – Praznik na čuvenoj piramidi

Lepa tradicija nastavljena je i 18. oktobra, kada su Planinarsko društvo „Preslap“ Niš, Planinarski klub „Železničar“ Aleksinac i Planinarsko društvo „Oštra čuka“ Sokobanja organizovali četvrti jesenji uspon na planinu Rtanj. Motivacija za dolazak na Rtanj nikada neće nedostajati, te se na inicijativu odazvalo oko 350 planinarki i planinara iz cele Srbije, a najviše iz Niša i sa juga Srbije.

Nije teško praznovati na Rtnju. Dobra organizacija i kampanja manifestacije i oblik, položaj i značaj Rtnja, uvek će privlačiti planinare i rekreativce da dođu i upute se ka vrhu Šiljak (1565 m), najvišem vrhu rtanjske piramide.

Jedinstven je Rtanj po svom obliku i izgledu pravilne piramide. Jedinstven je Rtanj i po geografskom položaju, jer planina je to kojom se Karpati završavaju, a, opet, daleko na sever, u meridijanksom pravcu, tek posle hiljadu kilometara ćemo naići na neku višu tačku od Rtnja, i to na mestu gde Karpati nastaju, na Visokim Tatrama na grannici Slovačke i Poljske.

Jesenja manifestacija na Rtnju održava se od 2017. godine, i u prve tri godine dogodilo se da vremenski uslovi na usponu budu više letnji, nego jesenji. Sada je, međutim, na Rtnju bilo prohladno i duvao je vetar. Hladnoća i snaga vetra pojačavali su se kako se družina približavala vrhu Šiljak.

Uobičajeno, dve trećine učesnika na vrh Šiljak penjalo se južnom stranom, znatno lakšom u odnosu na severnu stranu, kojom se uputila jedna trećina učesnika. Trasa južnom stranom polazi iz sela Rtanj, u prvom delu vodi postepeno kroz šumu, a onda izlazi na plato podno rtanjske piramide. Sa ovog platoa u potpunosti se vidi ogromna piramida i doživi se i njen poseban oblik, ali i snaga koju ova planina, i u pričama, i u životu, poseduje. Završni uspon južnom stranom, zbog čega je ova trasa i najpopularnija i najposećenija u Srbiji, odvija se serpentinama na piramidi.

Severna strana namenjena je ipak natprosečno pripremljenim planinarima, koji su kadri da savladaju čak 1200 metara visinske razlike, što je za uslove na planinama Srbije – zaista previše. Ali, kada uporedimo uspon severnom stranom Rtnja, sa uvodnim usponima iz neke alpske doline do planinarskih domova, videćemo da bi ovih 1200 metara visinske razlke bilo ispod proseka na Alpima. Mnogo toga, dakle, zavisi od konfiguracije terena, ali i spremnosti, želja i očekivanja samih planinara.

Družina sa južne strane na vrh Šiljak izašla je za oko tri i po sata laganog i ravnomernog hoda. Družina sa severa – za nešto više od četiri sata. Zbog jakog vetra izostali su dug odmor i druženje na vrhu. Bilo je pokušaja da se pored ostataka kapele na vrhu Rtnja pronađe kakva-takva zavetrina, ali velika većina učesnika ipak je odlučila da na vrhu boravi simbolično, samo da dotakne zidine kapele i krst, i da se odmah skloni malo niže, ka jugu, gde je vetar bio znatno slabiji.

Rtanj je još jednom bio središte Srbije, na manifestaciji koja itekako može doneti afirmaciju i benefite ovom kraju. Pri tome, Rtanj je u blizini najvažnijih evropskih puteva i koridora, do njegovog podnožja i mesta polaska na uspon, nije teško doći. Bilo je lepo videti planinare svih uzrasta, kako sa razdraganošću koračaju ka vrhu Šiljak – jedinom planinarskom odredištu koje tako izgleda. Susretali smo tokom uspona i ljude koji i ne čekaju ovakve manifestacije, već prilično često dolaze na Rtanj, sa prijateljima, porodično.

Jednostavno, Rtanj – čuvar Pomoravlja i Panonske nizije stvara uvek različite doživljaje. Kao što se na vrhu Šiljak vremenski uslovi mogu promeniti u par minuta, tako je i svaki naredni dolazak na Rtanj mogućnost da se čudesna piramida doživi posve drugačije nego prethodnog puta.

Miroslav Dokman

Foto: Planinarsko društvo “Preslap” Niš