a

Smanjuje se broj zaraženih u Srbiji, preminulo 25 osoba

U Srbiji je još 2.007 lica zaraženo koronavirusom, preminulo je 25, dok je na bolničkom lečenju 4.711 pacijenata, od kojih je 171 na respiratoru. Urađena su 14.004 testa, naveo je sajt covid19.rs.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek kazao je za RTS da imamo manji broj prijema nego otpusta posle nekoliko nedelja.

„Međutim u bolnicama još imamo oko 5.000 pacijenata, a 171 pacijent se nalazi na respiratoru. To su ipak visoki brojevi. O nekoj relaksiranijoj situaciji možemo pričati kad dođemo do toga da na dnevnom nivou imamo ispod 100 zaraženih, a za to nam treba još dosta borbe i vremena“, ocenio je Đerlek.

Srpsko lekarsko društvo ponovo je apelovalo na građane da se vakcinišu, jer je, kako ističu, jedini „siguran spas u brzoj i masovnoj vakcinaciji“.

Dok je u velikom broju zemalja masovna vakcinacija potpuno nedostupna ili jako ograničena, Srbija ima jedinstvenu sreću i jedna je od retkih zemalja u svetu koja na raspolaganju ima dovoljno vakcina protiv kovida 19, navodi se u saopštenju Srpskog lekarskog društva.

Naučna saradnica Instituta za primenu nuklearne energije Marija Gnjatović rekla je za Nova.rs da odgovor na pitanje da li će nam biti potrebna i treća doza vakcine zavisi od pojave novih virusa i njegovog daljeg širenja.

„Ove vakcine jesu uradile dosta toga. Brojevi su bolji, kliničke slike su blaže. Da li će biti neophodna i treća doza, očekuje se i ispituje se primena treće doze za primenu svih ovih vakcina koje su kod nas dostupne. I proizvođač „Fajzer“ i „sputnjik V“ i Sinofarm ispituju mogućnost primenu treće doze u kraćem ili dužem roku“.

Ona je navela da su došli do podataka da vakcine nove tehnologije: „Fajzer“, „AstraZeneka“ i „sputnjik“ daju brži odgovor i daju jači imuni odgovor antitela.

„Sinofarm vakcina je blaža vakcina, koja daje i blaži odgovor, ali pruža veliki nivo zaštite posebno kod mlađih osoba, kazala je Gnjatović.

S. Aleksić (izvor: covid19.rs / RTS / Tanjug / N1 / Nova.rs)

Foto: Stefan Pavić

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar