Pravoslavni vernici proslavljaju jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika – Vaznesenje Gospodnje, u narodu poznatiji kao Spasovdan. Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova.
Prema hrišćanskom verovanju, posle smrti i Vaskrsenja, Isus Hristos se 40 dana sastaje sa svojim učenicima govoreći im o carstvu Božjem. Četrdesetog dana sa učenicima i Devom Marijom penje se na Jeleonsku goru pored Jerusalima, odakle se pred očima svih vazneo na nebo, što se smatra krajem njegovog zemaljskog puta.
Spasovdan nije samo stočarski i ratarski praznik, već krsna ili seoska slava, odnosno zavetina mnogih sela.
U dimitrovgradskom kraju Spasovdan se proslavlja kao imendan. Kao seoska slava proslavlja se u selima Željuša i Smilovci. Tradicionalna spasovdanska proslava održava se i u Gornjem Gradinju kraj manasitra “Sveti Spas”. Vernici se na Spasovdan okupljaju kraj obročnog krsta u krugu bivše kasarne u Dimitrovgradu, koji je obnovljen pre 11 godina. Spasovdan je gradska slava Beograda.
Vaznesnje Gospodnje slave mnoge zanatlije – pekari, zidari i cvećari.
U narodu se veruje da će, ako na Spasovdan pada kiša, cela godina biti rodna. Narod kaže – “Spasovdanska kiša je skupa – jedna kap vredi koliko i zlatnik”.
Prema narodnom običaju ne rade se danas teški poslovi i veruje se da praznik može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Imendan slave Spas, Spasen, Spasena, Spasimir, Spasimira, Spasijana, Spaska,
Pripremio: Petar Videnov (izvor: FAR / RTS)
Foto: Stefan Pavić (crkva “Vaznesenje Gospodnje” u selu Željuša)
