Ekološki protest u Beogradu: “Ustanak za opstanak” za čist vazduh i reke

Više od 30 ekoloških organizacija i pojedinci okupljeni oko Ekološkog ustanka, zbog niza ekoloških problema, u centru Beograda organizovali su protest pod nazivom “Ustanak za opstanak”. Protest je počeo oko 14:00 sati ispred Predsedništva Srbije, a oko 16.10 krenula je protestna šetnja do Brankovog mosta, koji je bio blokiran dva sata. Problemi na mostu pošto policija na vreme nije zaustavila saobraćaj – prepirka i blaži sukobi vozača i učesnika protesta. Situacija rešena pošto je oslobođen prolaz vozilima unazad sa mosta ka Novom Beogradu. Na skupu su govorili brojni ekološki aktivisti, javne ličnosti, profesori, glumci, književnici…”Ovog leta smo ostali žedni, udišemo toksičan vazduh, a zemlja se rasprodaje. Nastavlja se gradnja mini-hidroelektrana, seku se šume, šire rudnici, otvaraju kamenolomi”, neki su od razloga za protest. „Oni koji dignu glas zbog ekoloških problema prebijaju ili im se preti“, i „planira se mračna budućnost Srbije“, kažu organizatori, a snimatelj FAR-a zabeležio je atmosferu sa protesta.

U Beogradu je održan ekološki protest “Ustanak za opstanak” na kom su građani izrazili nezadovoljstvo zbog niza ekoloških problema u Srbiji. Drugi “Ekološki ustanak” je održan na poziv više od 30 ekoloških organizacija. Građani su se okupili ispred bine koja je postavljena ispred Trga Nikole Pašića, duvali u pištaljke, nosili majice i transparente na kojima piše “Rio Tinto odlazi”, “Ne damo Jadar”, “ Ne – rudnik, eksploatacija, iseljenje”, “Litijum u Levču – ne”. Okupljeni su nosili zastave ekoloških udruženja, kao i zastave Srbije.

Akademik Nenad Kostić, profesor hemije i biohemije na Univerzitetu države Ajove rekao je okupljenima da govori kao neutralan naučnik, a ne kao član Akademije nauka i umetnosti koja je u oktobru organizovala konferenciju na kojoj je ministarka Zorana Mihajlović “izmislila” zeleno rudarstvo.

“Ne postoji zeleno rudarstvo, zeleni su samo šume i pašnjaci koje će rudnik da ugrozi”, poručio je on navodeći koji će sve štetni hemijski procesi da zagade prirodu.

Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu predstavio se kao “arogantna neznalica kako nas je nazvala ministarka Zorana Mihajlović, jer se protivimo kopanju jadarita u dolini Drine”.

On je ocenio da bi nekoliko miliona metara kubnih najtoksičnijih metala ugrozilo tok Jadra, Drine i Save i u perspektivi ugrozio napajanje vodom iz Save i Dunava. Takođe je rekao da Rio Tinto nema nikakve reference za litijum, jer oni kopaju bakar, gvožđe i zlato.

“Sada navodno imaju neki patent”, istakao je Ristić dodajući da najveći svetski proizvođač baterija kineska kompanija Ketl od 2023. godine prelazi na natrijum-jonske baterije, a natrijuma ima nekoliko hiljada puta više u prirodi od litijuma.

Ako pustimo Rio Tinto u Podrinje, biće zbrisan biodiverzitet“, poručio je on i dodao da ga najviše zaprepastilo kada je saznao da strana multinacionalna kompanija ima akcioni plan za raseljavanje stanovništva.

Zlatko Kokanović, farmer iz Gornjih Nedeljica koji proizvodi 100.000 litara mleka godišnje poručio je da “ako prođe ovaj projekat u Jadru Srbija je gotova. Još 40 rudnika, 10 litijuma do 2035. godine. Ko ne bude čist vazduh, vodu, poljoprivredu i zemlju, neće moći da živi”.

Aleksandar Jovanović Ćuta se obratio rečima “Ko to truje Srbiju – Linglong, Ziđin, Rio Tinto ili možda neko mnogo otrovniji. Dugačak je spisak predatora koji su doveli do ovog zla. Nalazimo se u Bermudskom trouglu – gradska skupština, tamo je jedan koji čim vidi drvo odmah se hvata za motornu testeru. Skupština Srbije u kojoj sede robovi koji umesto narodne volje sprovode volju jednog koji je umislio da je bog, kome je Rio Tinto draži od našeg seljaka“.

On je najavio da će posle skupa ispred Skupštine blokirati Brankov most, „a ako se pojavi mehanizacija prema Loznici blokiraćemo celu Srbiju“.

Poznata glumica Svetlana Bojković zapitala je okupljene „hoćemo li se pretvoriti u deponiju da nam budu ugroženi zdravlje i životi naše dece i naših porodica“. „Ne smemo dozvoliti da Srbija postane deponija za tuđe prljave industrije.Kakva sramota. U ime čega? Profita? Da li je profit zamenio boga? Izgleda da jeste“.

Dragana Đorđević, naučni savetnik kazala je da je juče od premijerke i ministarke životne sredine saznala da imamo 3.000 divljih deponija.

“Pretvaramo se u deponiju evropskog i azijskog smeća. Prostorni plan za Srbiju predviđa 40 rudnika, od čega 10 rudnika litijuma i šest termoelektrana. Plaćaćemo penale 700 miliona evra godišnje zato što nismo smanjili upotrebu fosilnih goriva. A još ćemo graditi šest termoelektrana na lignit koga ni nema.

Jalovišta rudničkih deponija zagađuju vekovima. Mi spremamo još 40 jalovišta. Borska reka je mrtva preko 100 godina, jer je na njoj jalovište borskih rudnika. Pek je zagađen susptancama koje je Ziđin ispustio, oko Bosilegrada su mrtve reke. Ovo moramo zasutaviti da ne postanemo deponija smeća i da ne živimo u gasnim komorama”, poručila je Đorđević.

Glumica Anita Mančić je pitala “ko se usuđuje da odlučuje o mom životu, o vazduhu koji dišem”.

“Direktorko Rio Tinta, vi ste rekli da se kompanija uči na greškama. Čemu vas je naučila greška u SAD gde ste zagadili vodu i doveli do prevremene smrti stanovnika, čemu vas je naučila greška u Indoneziji gde ste jalovinu prosuli u reke, čemu su vas naučile greške u Papua Novoj Gvineji, Mongoliji, Indoneziji? Nećemo da dozvolimo da se na nama učite.

Gospodo iz vlasti pazite mi vas pomno slušamo i pratimo šta ćete uraditi, jer ako je vama ugovor sa đavolom prihvatljiv zbog novca, nama nije”, poručila je Mančić uz poklik „Rio Tinto Marš sa Drine“.

Govornici su na kraju skupa poručili da je „ovo bila blokada opomene“, kao i da će „dati vlastima sedam dana da ispune njihove zahteve a ako se to ne desi da će nastaviti sa protestima po Srbiji“.

Reagovanja povodom ekološkog protesta

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je komentarišući održavanje ekološkog protesta u Beogradu, da je zaštita životne sredine „užasno važna tema“, ali je dodala da ona ne bi volela da se to politizuje.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da razume sve građane koji su iskreno zabrinuti za stanje životne sredine u Srbiji, ali ne i politikanstvo i one koji manipulišu ovako važnom temom.

Ovim povodom oglasila se i ministarka Zorana Mihajlović koja je u saopštenju poručila da će, o tome da li će biti rudnika litijuma, fabrike litijumskih baterija i električnih automobila, odlučiti građani na referendumu, ali tek onda kad, dodaje, budu završene sve studije i poznate sve činjenice, “a ne na osnovu neistina koje šire oni koji bi preko ekologije da uđu u politiku”.

Izvor: N1 / Danas / RTS

Foto: Stefan Pavić