U okviru najnovije epizode obrazovnog serijala za decu “RIZNICE SRBIJE – očima i rečima deteta” namenjenog upoznavanju prirodnog i kulturnog nasleđa Srbije, ispričaćemo vam priču o Buši. Buša je autohtona balkanska rasa goveda i jedna je od najstarijih u Evopi. Latinski naziv vrste je Bos taurus.
Kažu da je čovek prva goveda pripitomio pre više od 10.000 godina, negde na prostoru današnje Turske i zapadnog dela Irana. Genetičari su nedavno utvrdili da današnjih milijardu i po goveda širom sveta, vode poreklo od svega 80-ak jedinki koje su uzgajane na području drevne Anadolije. Naše buše su deo tog nasleđa.
One su sve do prve polovine XX veka bile najzastupljenija rasa na području Srbije i većeg dela Balkana. A onda su nastale promene. Ljudi su verovali da su naše rase domaćih životinja zaostale, da su neisplative i da ih treba zameniti sa drugim, takozvanim plemenitim rasama. Tako je počelo pretapanje i postepeno uništavanje mnogih naših autohtonih rasa. Želeli su da ih zamene životinjama koje daju više proizvoda, to jest više mleka, ili više mesa, ili više vune… Takvu sudbinu je doživela i buša.
Danas, od 800 hiljada goveda koliko ih ima u Srbiji, tek oko 2 hiljade pripada rasi buše. Što bi matematičari rekli, svega 2 i po promila. Zato je danas prava retkost videti negde bušu. Buše je prisutna na području većeg dela Balkana, a istočni deo Stare planine je posebno značajan. Na nekoliko ovdašnjih gazdinstava uzgaja se preko 600 buša.
Buša pripada grupi takozvanih kratkorogih goveda i sitnija je u odnosu na druge rase. Krave mogu da budu visoke od 90 do 110 centimetara, teške oko 200 kg, a bikovi su malo viši i teži. Kada se buša oteli, njeno tele je mase od 10 do 15 kg. Pripada grupi jednobojnih goveda. Boja može da bude različita, ima onih koje su crne kao i onih koje su sive, žućkaste, riđe, braon ili tigraste, koje su i najređe.
Sluzokože su tamne boje, kao i papci i rogovi. Oko gubice postoji venac svetlih dlaka, takozvana srneća gubica.
Dugovečne su. Za razliku od onih krava koje služe masovnoj proizvodnji mleka, životni vek buša iznosi više od 20 godina.
Ako se uporedi sa holštajn frizijskom crno belom kravom koja može dati i 10 tona mleka tokom godine, kod buše je to višestruko manje. Ali, zato je njihovo mleko bolje, ima više suve materije, kao i zdravije proteine i masnoće. Kažu da mleko buše sadrži onaj tip proteina koji kod ljudi ne izaziva alergije.
Buša takođe mnogo bolje iskorišćava pašnjake i prostor gde neke druge industrijske rase goveda ne bi mogle dugo da izdrže. Jako je spretna na staroplaninskim strmim pašnjacima i na kamenitom terenu.
Danas, kada se sve više priča o klimatskim promenama, jadne krave su došle na optuženičku klupu. One, s obzirom da su preživari, tokom obrade hrane u svojim predželucima ispuštaju metan. Taj gas je jedan od uzročnika zagrevanja naše planete. Ipak, naše buše doprinose očuvanju prirode. Ispaša na zapuštenim poljoprivrednim površinama ima svoju ekološku ulogu pošto održava predeo otvorenim i omogućava život mnogim pticama i sitnim sisarima.
Kod buše su izraženi instinkti predaka. Bolje se kreće i efikasnije brani od napada vuka. Kada su na paši sa teladima, ona se obično odmaraju u grupi, a njihove majke pasu unaokolo. Ponekad i sakriju svoje tele u žbunju.
Važno je reći da uzgoj buša ne zahteva preteranu upotrebu veterinarskih lekova i hemije. To je čest slučaj u modernom govedarstvu. Otpornija je od mnogih drugih rasa i upravo zbog toga su ove životinje dragocene.
One su nešto poput banke gena i deo nasleđa o kome društvo treba da brine.
Internet Portal FAR
Projekat “RIZNICE SRBIJE – očima i rečima deteta – obrazovni serijal za decu namenjen upoznavanju prirodnog i kulturnog nasleđa Srbije” je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
