Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 2. avgusta obeležavaju Svetog Iliju, veliki praznik u narodu poznat kao Gromovnik ili Ilindan. Ovaj svetac se smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa se praznuje s ogromnim strahopoštovanjem.
Crkvene knjige kažu da je prorok, čudotvorac i revnosni čuvar Božje vere sveti Ilija rođen u gradu Tesvitu, zbog čega je i nazvan Tesvićanin. Velikim čudesima Ilija pokazuje silu i vlast Božju. Bio je među prorocima koji su se na Tavoru poklonili sinu Božjem na dan Preobraženja Gospodnjeg, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama. Veruje se da nije umro već da je živ i da se plamenim kočijama vazneo na nebo.
U gotovo svim balkanskim zemljama Svetog Iliju poštuju sve pravoslavne crkve i narodi, a veliki broj hramova i manastira je posvećen njemu što govori o dugotrajnosti i važnosti te tradicije.
Tradicija i običaji
Sveti Iiija je u Bugarskoj najveći letnji praznik, pa se ne radi u polju i kod kuće. U Severnoj Makedoniji to je i nacionalni praznik. U Srbiji je slava vazduhoplovaca, a slave ga kožari, taksisti, električari i piloti.
Sveti Ilija Gromovnik pada u najsušnije i najtoplije doba godine. U narodu je ostalo verovanje da negoveštava jesen, zato što tog dana počinju da duvaju hladniji vetrovi, a voda u rekama, jezerima i u moru polako gubi letnju toplinu, te je poznata izreka “od Svetog Ilije sunce sve milije”. Čak se kaže da je danas do podneva leto, a od podneva jesen.
Med koji se vadi na ovaj veliki praznik služi kao lek, a majke treba njime da namažu decu po obrazima kako bi bila zdrava.
Po tradiciji godinama unazad u dimitrovgradskom kraju na Borovskom polju se iznosi molitva na mesto zvano „krst“. Meštani sela Zvonci u opštini Babušnica, gde postoji hram posvećem ovom svecu, obeležavaju ovaj veliki praznik.
Pripremio: P. Videnov
Foto: Stefan Pavić (crkva Sveti Ilija u selu Zvonci)
