Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 7. januara proslavljaju Božić – dan Hristovog rođenja i najradosniji hrišćanski praznik.
Isus Hristos je prema Jevanđelu rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka ka zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema. Datum rođenja Isusa Hrista, 25. decembar, uveden je u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija. Taj datum se i danas poštuje, s tim što se on u Julijanskom kalendaru poklapa sa Gregorijanskim 7. januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme toga dana slave praznik rođenja Isusa Hrista.
U kuću na Božić po tradiciji prvi dolazi položajnik – poseban gost porodičnog doma, koji ukućanima poželi zdravlje, sreću, blagostanje, napredak i plodorodnu godinu za šta dobija i poseban poklon.
Božić je porodični praznik, porodica je na okupu i uvek je mrsni dan, kome prethodi četrdesetodnevni post.
Na svečanoj centralno mesto zauzima česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca, a običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica.
Božićni praznici traju tri dana. Pored 7. januara, drugi dan Božića 8. januar je Sabor Presvete Bogorodice, koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja. Treći dan, 9. januar, se proslavlja u čast Svetog arhiđakona Stefana.
Običaj je da se od Božića do Bogojavljenja ljudi pozdravljaju rečima “Mir Božiji – Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.
Pripremio: P. Videnov
Foto: Ivo Tomov
