NDNV: Neophodni umrežavanje i solidarnost unutar novinarske zajednice

„Nijedna osoba ne može sama da se nosi sa problemom, niti novinarska zajednica može sama da se bori sa problemima bilo da se radi o nasilju ili ignorisanju. Isto tako, ništa ne može da se procesuira bez učešća institucija, niti da bude sankcionisano“, rekla je dr Smiljana Milinkov, medijska ekspertkinja, na radionici “Prepoznavanje diskriminacije, ostvarivanje zakonskih prava, senzibilizacija u multikulturalnom kontekstu”, održanoj u Subotici u organizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

Cilj radionice je bio da se na jednom mestu okupe lokalni novinari, ali i predstavnici lokalne samouprave, pravosuđa i policije, te da se na taj način humanizuju njihovi međusobni odnosi i omogući bolja međusektorska saradnja na lokalnom nivou.

„Na lokalu su izraženiji pritisci na novinare i novinarke jer se radi o manjim sredinama, gde se ljudi mnogo bolje poznaju, pa je lakše i zatvarati se u grupe u smislu nedavanja izjava ili informacija, a s druge strane, pritiscima se povinuje i šira zajednica u smislu da se novinari ignorišu, bojkotuju ne samo kad je reč o institucijama, nego i običnim građanima koji ne žele da iznesu svoje mišljenje. A funkcija medija je upravo da se bave problemima građana“, rekla je Smiljana Milinkov, koja se osvrnula na problem diskriminacije novinara i novinarki, koji je naročito prisutan u manjinskim zajednicama.

Kada je reč o problemima sa kojima se susreću u svom radu, glas novinara i novinarki sa lokala, prema njenim rečima, teže ili uopšte ne dopire do centrale, pa onda ni javnost ne obraća pažnju na ono što se dešava u manjim sredinama.

„Mislim da je prevashodno neophodno povezivanje unutar same novinarske zajednice, da se ojača umrežavanje i solidarnost – da novinari budu jedni uz druge, a ne kao do sada da se ignorišu novinari i novinarke koji profesionalno rade svoj posao“, poručila je dr Smiljana Milinkov.

O mehanizmima pravne zaštite novinara i drugih medijskih radnika govorio je stručnjak za medijsko pravo, advokat Veljko Milić, koji je predstavio kako funkcioniše sistem tzv. kontakt tačaka, uspostavljen na osnovu sporazuma o saradnji i podizanju nivoa bezbednosti novinara:

„Svako novinarsko ili medijsko udruženje koje je član Stalne radne grupe ima svoju kontakt tačku koja je novinarima, koji su članovi tog udruženja, dostupna 24 sata. Pošlo se, naime, od pretpostavke da novinari imaju najviše poverenja u ljude koji su u tim udruženjima i zbog toga su te kontakt tačke iz udruženja. Kontakt tačke udruženja imaju dalje informacije o kontaktima kontakt tačaka iz policije i tužilaštava. Sve policijske uprave u Srbiji, policijske stanice, kao i sva tužilaštva imaju, dakle, određene kontakt tačke koje su dužne da postupaju u predmetima kada postoji osnovna sumnja da je izvršeno krivično delo na štetu novinara. Onog momenta kada novinar pozove kontakt tačku u udruženju i prijavi da se desio neki događaj koji može predstavljati krivično delo, kontakt tačka iz udruženja takođe ima dostupne 24 sata ostale kontakt tačke u policiji i tužilaštvu, poziva ih i prijavljuje krivično delo“.

Tako je u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici kontakt tačka za zaštitu novinara Damir Dolmagić, zamenik javnog tužioca, koji je istakao da novinari uživaju posebnu zaštitu ukoliko postoji osnovana sumnja da je učinjeno neko krivično delo na njihovu štetu, a u vršenju novinarske dužnosti.

„Prema obaveznom uputstvu republičkog tužioca, mi smo obavezni da u roku od 24 časa od informacije da se desilo krivično delo na štetu novinara formiramo predmet i dodelimo u rad konkretnom zameniku tužioca, a on je dužan da u roku od 48 sati pozove oštećenog novinara i obavi informativni razgovor. Dalje se postupa kao i u drugim krivičnim delima“, rekao je Dolmagić.

Krivično delo koje se najčešće dešava na štetu novinara, dodao je, jeste krivično delo ugrožavanje sigurnosti tj. pretnja usmerena na život i telo koja, međutim, mora da bude ozbiljna kako bi se okarakterisala kao krivično delo.

Drugo krivično delo koje se potencijalno može desiti na štetu novinara je proganjanje koje mora da ima određeni kontinuitet, objašnjava Dolmagić dalje, dodajući da su česte i privatne tužbe vezane za uvrede ili iznošenje u javnost poverljivih ličnih informacija, koje takođe predstavljaju krivično delo, ali se ne gone po službenoj dužnosti.

Radionica “Prepoznavanje diskriminacije, ostvarivanje zakonskih prava, senzibilizacija u multikulturalnom kontekstu” je deo projekta “Mreža otpornosti za zaštitu novinara od diskriminacije i unapređenje međusektorskog poverenja u multietničkim zajednicama u Srbiji”, koji podržava Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu, u okviru projekta MATRA, a realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine u koordinaciji sa mrežom svojih poverenika.

Izvor i foto: Magločistač / Autonomija

Napisao/la
Bez komentara

Ostavi komentar