U saradnji sa organizacijom Crta, a u okviru serijala istraživačkih tekstova koji su istraživači Crte radili pod nazivom “Politički pristisci na građane”, FAR Vam predstavlja petu priču, odnosno svedočenje 5 pod nazivom “I privatni sektor je na udaru”.
Svedočenja 5
Pritisci na preduzetnike vezani su za benefite koje mogu dobiti ili izgubiti u zavisnosti od pokazane kooperativnosti.
Svedočanstva o pritiscima na birače su prikupljena uoči izbora 2022. zahvaljujući hrabrim građankama i građanima koji su pristali da svoja i iskustva ljudi iz svog okruženja podele sa našim istraživačima. Svi razgovori su anonimizovani.
Zabeleženi slučajevi političkih pritisaka na preduzetnike i zaposlene u privatnom sektoru ne razlikuju se značajno od onih u javnom sektoru. Pritisci na preduzetnike vezani su za benefite koje mogu dobiti ili izgubiti u zavisnosti od pokazane kooperativnosti. Na strahu od gubitka posla najčešće se baziraju pritisci na zaposlene u privatnom sektoru.
DIREKTOR GA JE ZVAO DA DOĐE U NJEGOVU KANCELARIJU I TADA MU JE REKAO DA MORA DA IDE NA MITING
Kao i zaposlenima u javnom sektoru, i radnicima privatnih preduzeća dešavalo se da budu primorani da idu na političke skupove. U jednom od zabeleženih slučajeva, pritisak na zaposlene vršio je direktor preduzeća, preteći otkazima onima koji ne odu na skup povodom rođendana stranke. Od 20 radnika firme, njih četvoro je otišlo na “proslavu”. Po rečima sagovornika, to su bili ljudi koji su zaposleni u skorije vreme, i to preko stranke. Ostali radnici su prošli bez sankcija. Većina njih se pozvala na određene obaveze.
Direktor je pretio otkazom da moraju ići, moj kolega se suprotstavio i rekao da ga momentalno otpuste jer neće da ide na skup stranke, niti da ima neke veze s njima. Imao je tri takva sastanka s direktorom – ovo je bio poslednji. (Intervjuerka: To je baš: “dobićeš otkaz ukoliko ne pristaneš”?) Takve su bile pretnje. (Intervjuerka: Direktor ga je zvao u njegovu kancelariju da dođe na razgovor?) Da i tada mu je rekao da mora da ide na miting. I nije bio jedini, od njih 20 zaposlenih četvoro je pristalo i to su oni koji su skoro zaposleni preko stranke. Direktor je imao obavezu da obezbedi 10 ili 15 ljudi. Iz *** je išao enormno veliki broj autobusa, nakupili su 600 a granična cifra je bila 1000 ljudi. (Intervjuerka: Većina radnika u tom preduzeću je pružila otpor?) Da, on jeste a za ove ostale oni su se pozivali na neke obaveze. Direktor nije spreman da se na taj način zauzme da ide do kraja u svojoj nameri, ali nije ispunio svoju kvotu.
Vidi se da pod pritiskom nisu bili samo radnici, već i njihov direktor, s tim što je on bio izložen drugoj vrsti pritiska, koja funkcioniše po sistemu kvota. Reč je o privatnom preduzeću koje na ime sponzorstava uplaćuje novac za projekte u kojima se prepliću interesi stranke i “lokalnog šerifa”.
DOBIJEŠ PAPIR KOJI MORAŠ DA POTPIŠEŠ
Zaposleni u jednoj privatnoj kompaniji bili su pod pritiskom da daju siguran glas stranci, o čemu svedoči osoba koja je radila u tom kolektivu.
“(…) Pred izbore dobiješ papir koji moraš da potpišeš, da si saglasan da si siguran glas. Jesi uslovljen, nemoj da potpišeš – pitanje je kako ćeš da prođeš. (Intervjuer: Ko ti da taj papir, od koga dobiješ?) Stigne iz kompanije, šefica ti da. Pošalje se od vrha i stigne u prodavnicu. (Intervjuer: I ti onda potpišeš da ćeš da glasaš za ***) Da (Intervjuer: Kako oni znaju da si glasala za ***), kako verifikuješ? Je l’ moraš da slikaš ličnu kartu?) Ne, ne mogu da znaju, nisam se s tim susretala još.”
Po svedočenju jednog od sagovornika, nekoliko mlađih preduzetnika prikupljalo je sigurne glasove tako što su za svaki nudili 10 evra. Ti preduzetnici, kako kaže, nisu članovi stranke, ali im je obećano da će preko konkursa dobiti novac za investiranje ukoliko obezbede određeni broj sigurnih glasova. Na tom slučaju se, uz elemente koji upućuju na zloupotrebu javnih sredstava preko nameštanja konkursa, uočava i sistem usluga kao mehanizam pritiska na preduzetnike.
“U društvu su pričali da imaju neki momci ovde kojima je obećan neki konkurs za investiciju. Neke pare za investicije ako sakupljaju određeni broj potpisa i oni su odlučili da plaćaju 10 evra za potpis, da bi su oni sakupili ne znam 500 ili koliko je rečeno (…) (Intervjuerka: A da li ste upoznati koliko će oni dobiti za to što rade?) Ne znam ali u pitanju su neke privilegije na konkursu, start-ap neki.”
ČLANSTVO U STRANCI – USLOV ZA POSAO
Jedna radnica tvrdi da je članstvo u stranci preduslov za zaposlenje u njenom preduzeću, a da je prisustvovanje stranačkim skupovima zadatak koji se izvršava kako bi se zadržalo radno mesto. Otkaz je sankcija koja se lako sprovodi budući da je većina radnika zaposlena na određeno vreme.
(Intervjuer: Jel bilo pritisaka da idete na skupove ili neka otvaranja?) Ja ne, iz razloga što nisam uslovljena jer nisam dobila posao preko stranke. Ali znam masu ljudi koji su dobili posao preko stranke koji su bili uslovljeni, ako žele da rade u skladu sa kvalifikacijama jesu uslovljeni da budu članovi stranke, moraju da idu na stranačke skupove ako ne idu snose posledice. (Intervjuer: Koje su to posledice?) Otkaz u firmi, 90% tih ugovora su na određeno, i onda je jako lako smeniti te ljude, napraviti promenu što uliva nesigurnost ljudima. Bukvalno time ih uslovljavaju. (Intervjuer: Kakav ti ugovor imaš, kakav si imala?) Ja imam ugovor na određeno isto kao i u *** (preduzeće).
SVE ZNAJU O TEBI
Pritisak na zaposlene u privatnom sektoru odnosi se i na slobodu izražavanja mišljenja. Po rečima jednog od sagovornika, u nekim slučajevima je na preduzetnike stranka vrišila pritisak zbog stvari o kojima su njihovi radnici pričali izvan preduzeća. Pritisak se prelivao na zaposlene, koji su dobijali opomene ili su udaljavani sa posla.
(…) Ali i ljudi dobrostojeći koji rade u nekim firmama, ako se namere na njega i taj pada. (Intervjuer: To mislite na državna preduzeća ili privatna?) I jedno i drugo. I privatno isto. Znači ako, recimo, radnik u privatnom preduzeću napolju priča nešto što, šta ja znam, nije u skladu sa njihovim interesima – zovu gazdu i dešava se da gazda mora ili da ga skloni ili da ga opomene da ovaj ućuti i gotovo. Pa sad neka on gleda da li će da ćuti, ima decu – ćuti i gotovo. Pa nikome nikada nije po volji, ko je narodu ugodio – niko. (Intervjuer: Znate i za te primere da su ljudima koji rade u privatnim preduzećima takođe pretili ukoliko nešto rade…?) Pa ima, ima. Pretili su gazdama, a on je posle vršio pritisak na ljude (…).
Slično je iskustvo radnice na koju je pritisak vršio direktor jer je učestvovala na protestima. Ona navodi da je prvo direktor dobio poziv za sastanak od čoveka koji je bio direktor javnog preduzeća, ali i visoko rangirani član stranke, te da je sastanku prisustvovalo više osoba – među njima i oni koje preduzetnik nije poznavao. Preduzetnik je potom saopštio našoj sagovornici da nema drugog izbora nego da joj prenese šta su mu rekli, tj. da će morati da je otpusti ukoliko ona u potpunosti ne odustane od angažmana na protestima. Po njenim rečima, preduzeću je pretilo da ostane bez ugovora o javnim nabavkama s opštinama i javnim preduzećem.
Ja sam samo došla na posao redovno, a tadašnji direktor tog preduzeća mi je rekao: ,,***, ja nisam spavao noćas”. Ja ga pitam što nisi spavao, kaže: ,,Eto, znaš, ja sam juče bio u ***, pozvao me ***. Rekao je sve poimence ali su tu bili prisutni neki ljudi koje on nije poznavao. (Intervjuerka: Koji nisu sa lokala?) Tako je. Kaže: ,,***, oni o tebi sve znaju”. Kažem pa šta tu ima fascinantno znati o meni, možeš misliti. Kaže: “Sve znaju o tebi, sve. Mene su uslovili, ja nemam druge nego da ti prenesem šta su mi rekli”. I tada je on meni rekao ili ću se ja povući sa protesta ili će mi on dati otkaz.
Kao i u javnom sektoru, posledice pritisaka u privatnim preduzećima ogledaju se u narušenim odnosima u kolektivu, prekidu komunikacije i polarizaciji među kolegama. Budući da je rad u privatnom sektoru nesigurniji i slabije plaćen, politički motivisani pritisci na zaposlene dodatno otežavaju uslove njihovog rada.
JAVI NAM SE
Ukoliko tebi ili nekome koga poznaješ prete gubitkom posla, uskraćivanjem socijalne pomoći ili nekih drugih prava, fizičkim ili psihološkim nasiljem itd. kako bi podržao određenu političku stranku, prisustvovao stranačkim aktivnostima, dao donaciju stranci ili na neki drugi način tebe ili tebi poznate osobe primoravaju da protiv svoje volje budete uključeni u stranačke aktivnosti…
Javi nam se kako bismo pokušali da ti pomognemo!
Potrebno nam je da razumemo sve bitne informacije o događaju i zato je potrebno nam ostaviš tvoje kontakt podatke radi dalje komunikacije. Garantujemo da će svi tvoji lični podaci biti zaštićeni i anonimizovani. Sve informacije koje podeliš sa nama koristiće isključivo CRTA tim u istraživačke svrhe i uz tvoju izričitu saglasnost.
Piši nam na e-mail: [email protected] ili nam se javi na broj telefon: 063 591 585
Izvor i foto: Crta
