Najvažnije je i najteže popeti se iz sela Topli do na prvi vrh Vardenik planine, onaj najviši – Veliki Strešer (1876 m). Potom – uspon na preostala četiri vrha na glavnom, najvišem bilu Vardenika – na Mali Strešer (1757m), na Paćin vrh (1727 m), na
Svestrana ličnost kakav je Nenad Aleksandrov, skulptor i slikar iz sela Rajčilovci kod Bosilegrada, uz to i sportista – planinar i službenik Opštine Bosilegrad, poželeo je da svoj 44. rođendan obeleži usponom na planinu Vitošu, iznad Sofije. Umetničku kreativnost pokazali su i prijatelji Nenada Aleksandrova,
U svojoj knjizi “Ćustendilsko Krajište”, iz 1915. godine, akademik Jordan Zaharijev odredio je prostiranje tadašnjeg Ćustendilskog Krajišta, tako da njegovu južnu granicu čini planina Bela voda, zapadne granice čine Dukat planina i Dolnoljubatska planina na zapadu, Čudinska planina na istoku, a planina Crnook na severu.
Slovo „i“ u nazivu države Bosna i Hercegovina je planina Bjelašnica. Tako u šali govore građani Bosne i Hercegovine, ali geografski su u pravu. I kako je sve drugačije, lepše, lakše
Na planini zima, na vrhu planine oluja, mećava, a u gradu podno planine proleće, čak više i nalik letu. Ovakvi kontrasti česti su na planini Vitoši i u Sofiji. Vitoša, planina koja je “čuvar večnog grada Sofije”, vazdušnom linijom udaljena je tek desetak kilometara od
U subotu, 20. novembra, dvojica planinara, Nenad Aleksandrov iz Bosilegrada i Miroslav Dokman iz Niša, izveli su uspon na vrh Samovilnjak (1736 m), na južnom delu masiva Milevske planine. Uspon je izveden iz pravca Bosilegrada, tako da je trasa otpočela u mahali Marinkovci. Dalje se
Pre više od jednog veka, sakupljajući građu za svoje kapitalno delo “Ćustendilsko Krajište”, akademik Jordan Zaharijev (03.03.1877. – 08.05.1965.) prešao je svoje Krajište, više puta, uzduž i popreko, preko planina, pored reka, dolinama, kroz gradove, varoši i sela od Ćustendila, preko Izvora, do Bosilegada, ne
Skulptor, slikar i planinar iz sela Rajčilovci kod Bosilegrada, 43-godišnji Nenad Aleksandrov, zaposlen u Kancelariji za mlade Opštine Bosilegrad, zauvek će pamtiti 4. jul 2021. godine. Malo iza podneva ovog osunčanog dana, Nenad Aleksandrov izašao je na vrh Musala (2925 m), na planini Rili, najviši
Najviši vrh Milevske planine – Krvavi kamen (1737 m) bio je mesto susreta desetak planinara iz Bosilegrada, Niša i Trna. Jedan od najaktivnijih bosilegradskih planinara, slikara-amatera i zamenika predsednika Sportskog društva za planinarstvo “Mladost” Nenad Aleksandrov, bio je vodič nekolicini planinara iz Niša do vrha Krvavi
U nedelju, 17. maja, u okolini Bosilegrada održana je zanimljiva, lepa, ali i naporna planinarska akcija tokom koje su planinari iz Užica, Sombora, Kraljeva, Zaječara, Niša, Surdulice, Predejana, Vranja, Leskovca i Bosilegrada uspeli da se popnu na najviši vrh planine Valozi, koji se takođe naziva
