Nakon zejedničke prozno-pesničke zbirke „Dodir“, nastale u koautorstvu sa Dorotejom Todorov i Ratkom Stavrovim i dijalektološkog rada „Iz leksike Dimitrovgrada“, Dijana Jelenkov po struci profesor srpskog jezika i književnosti predstavila je sinoć ljubiteljima pisane reči u Dimitrovgradu svoju samostalnu zbirku priča pod nazivom „Iza zidova“.
Iz štampe je nedavno izašla poetska zbirka Ratka Stavrova, naslovljena jednostavno – “Pjesme”. Iako je poeziju objavljivao u sklopu drugih publikacija, ovo je njegova prva celovita i samostalna zbirka pesama. Zbirka “Pjesme” mogla bi se nazvati neobičnom – neobičnom po načinu pisanja, koji često donosi čitave
Samo me ne ubeđuj. Uzmi novac, šta god, to što ćeš smatrati privilegijom, samo više ne izmišljaj gluposti kojima pravdaš svoju prazninu koju ni tvoja pohlepa ne može da savlada. Reci da mi poklanjaš to što si bio oteo od mene. Odgovoriću ti da sam
“Imamo problem”, kaže čovek. “Što ga ne rešite?”, pitaju ga. Čovek u znak odgovora samo zbunjeno pogleda pitaoce. Pod uslovom da pomenuti problem uopšte postoji, ni čoveku ni tome “mi” u čije ime govori nije ni u kakvom interesu da se problem razreši. Tako je iz
Folie à deux je kada vi i još neko, obično veoma blizak, imate utisak da ste jedini koji vidite to što svi ostali oko vas ne žele da vide. Ili barem ne žele da vide na isti način. Hoćete primer? Evo, recimo da ste se našli
„Omiljen… Ime jedne devojke je u toj reči. Devojke koja je tvrdila kako sam najvažniji čovek u njenom životu. Ona nikakvu posebnu naklonost nije mogla imati prema meni, ali tada joj se činilo drugačije. Znate li možda priču 'Funes pamtilac', znate, naravno, vi ste obrazovan čovek.
Verovatno nema tajanstvenije reči. Malo ih je podjednako bitnih, a bitnije verovatno nema. Imam na umu ličnu zamenicu za prvo lice množine. Mi. Sinonim za mi je pripadnost. A pripadnost je kao lepota. Veoma je privlačna, iako je korist od nje neretko sumnjiva. Kao što nije
Ostavljen potpuno sam pred svojom namerom da napišem tekst o delikatnoj situaciji u mestu gde stanujem, situaciji vezanoj za posao kojim se bavim, rešio sam da ne odustanem. Napravio sam, ipak, kompromis utoliko što nisam opisao nastalu situaciju. Prisetio sam se, umesto toga, jednog događaja koji
Ljudi su počeli da ruše most. Rušili su ga istovremeno na obema obalama. Prolaznici su, uglavnom, bili nezainteresovani. Oni koji su rekli da ne treba rušiti most nisu baš dobro prošli, nezavisno od toga na kojoj su obali izražavali svoje protivljenje. Takvih je bilo malo a
Dakle, bez oklevanja. Odmah ka suštini. Bajke. Bajke su štetne i to treba reći deci. Ako deca nekad čuju da su postojale neke priče koje su se zvale bajke, odmah im treba reći da to nije dobro za njih. Tu je sad problem, vidite, ako
