Pravoslavni vernici proslavljaju Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, u narodu poznatiji kao Spasovdan. Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova. Prema hrišćanskom verovanju, posle smrti i Vaskrsenja, Isus Hristos se 40 dana sastaje sa svojim učenicima
Dan slovenske pismenosti i kulture, 24. maj, ustanovljen je u čast Ćirila i Metodija, tvoraca azbuke i gramatike, a pravoslavni vernici ga slave kao uspomenu na prosvetitelje koji su širili pismenost među slovenskim narodima. Ćirilo i Metodije su postavili temelje slovenske pismenosti i simbol su slovenskog
Sveti velikomučenik Georgije je svehrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja i jedna je od najčešćih slava, koja se proslavlja u spomen na jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Praznik je narodu poznatiji i kao Đurđevdan i jedan je od najomiljenijih
Pravoslavni vernici 24. aprila obeležavaju Vaskrsenje Isusa Hrista, najsvetliji hrišćanski praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Vaskrs ili Uskrs je suština hrišćanskog učenja koje označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću, čime je pobedio tamu i smrt i otvorio
Pravoslavni vernici 22. aprila obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju Uskršnja jaja. Isus je na Veliki
Pravoslavni vernici u nedelju, 24. aprila slave Uskrs u čast Hristovog vaskrsenja. Tim povodom, u crkvi Rođenje Presvete Bogorodice u Dimitrovgradu na Veliki četvrtak u 19:00 časova biče čitano Strasno Jevanđelje. Na Veliki petak u 8:00 časova biće služeni carski časovi, u 13:00 sati je
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 22. marta obeležavaju Mladence, prolećni praznik koji se se slavi u čast stradanja Svetih četrdeset mučenika sevastijskih. Ovaj dan proslavljaju bračni parovi koji su se venčali u prethodnih godinu dna, a u goste im dolazi najuža porodica i prijatelji, sa
Sveti Trifun i Sveti Valentin su sveci različitih crkava, ali se obeležavaju istovremeno jer su zaštitnici iskrene ljubavi celog hrišćaskog sveta. Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 14. februara proslavljaju Svetog Trifuna ili Trifundan - najveći vinogradarsko-vinarski praznik. Poznatiji je u narodu kao Sveti Trifun Zarezan
Pravoslavni vernici po Julijanskom kalendaru 20. januara obeležavaju Sabor Svetog Jovana Preteče i Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan. U narodu se ovaj praznik zove još i Jovanjdan. Ovaj svetitelj se rodio u domu blagočestivih i pobožnih ljudi,
Pravoslavni vernici koji se pridržavaju Julijanskog kalendara 19. januara obeležavaju Bogojavljenje, veliki hrišćanski praznik koji prethodi Jovanjdanu. Crkve knjige kažu da praznik predstavlja uspomenu na Hristovo krštenje na reci Jordan. Prvi put ostvareno je Sveto Trojstvo - u Božjem glasu sa neba koji reče: "Ovo je
