Dosadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić danas je ponovo izabran na tu funkciju, prenosi agencija Beta.
NUNS je danas na Izbornoj skupštini birao novo rukovodstvo, a za članove Izvršnog odbora izabrani su Željko Bodrožić, Tamara Skroza, Biljana Stefanović, Jelka Jovanović, Slobodan Arežina, Tatjana Jakobi, Vojislav Stevanović, Marina Fratucan, Nedžat Behljulji i Anđela Milivojević
Za Sud časti izabrani su Vlado Mareš, Danica Vučenić, Momčilo Pantelić, Draga Božinović i Safeta Biševac.
Za članove Nadzornog odbora najviše glasova dobili su Vuk Cvijić, Mihajlo Kovač, Ljubomir Đorđević, Vukašin Obradović i Duško Medić.
Slaviša Lekić je u martu 2017. godine izabran za predsednika NUNS-a, kada je zamenio Vukašina Obradovića, koji je na čelu tog udruženja proveo sedam godina i koji je, godinu dana pre isteka drugog mandata, podneo ostavku.
“Srbija zemlja u kojoj je nebezbedno biti novinar”
Srbija je jedina zemlja regiona koja beleži silazni tred na polju demokratije, u kojoj je nebezbedno biti novinar i u kojoj novinari rade u neprijateljskom okruženju, rekao je Slaviša Lekić prilikom podnošenja Izveštaja o radu na izbornoj sednici tog udruženja.
“Prethodnih nekoliko rečenica nisu moje misli, već mišljenja, ocene i zaključci Reportera bez granica, Amnesti internešnela (Amnesty International), Evropske komisije i Hjuman rajts voča (Human Right Watch)”, kazao je Lekić u Medija centru u Beogradu.
On je istakao da su u prvoj godini od kada je Srpska napredna stranka na vlasti zabeležena 23 napada, pretnje ili pritisaka na novinare, u drugoj 36, u trećoj 58 u četvrtoj 69, petu su obeležila 92, a u prva tri meseca ove godine 30-ak ataka na ljude iz medija.
“Dobra vest ako se to može nazvati dobrim, jeste da se smanjuje broj fizičkih napada, a raste broj pritisaka”, izjavio je.
Lekić je dodao da su podaci koje je izneo iz NUNS-ove baze podataka, koju udruženje vodi već 10 godina, i da to verovatno nije ukupan broj napada, jer se “ljudi plaše da prijavljuju sve pretnje i ucene”.
Lekić je naveo da je nakon prošlogodišjeg zatvaranja Vranjskih formirana Grupa za slobodu medija, koja je premijerki Ani Brnabić uputila 13 zahteva u vezi sa zaštitom novinara.
“Grupa za slobodu medija ocenila je da odgovori premijerke Brabić na te zahteve pokazuju da ona odbija da sagleda suštinu problema i da ne uviđa ugrožavanje medijskih sloboda”, ocenio je Lekić.
On je dodao da je do novog dijaloga sa premijerkom došlo u proteklih nekoliko dana, nakon što je povučen nacrt Medijske strategije, na čemu je insistirao od kad su predstavnici reprezentativnih udruženja i asocijacija napustili tu radnu grupu.
Lekić je rekao da je sa premijerkom postignut “dogovor o dogovaranju” kao i načelni dogovor o strukturi nove radne grupe za izradu medijske strategije i saglasnost za formiranje koordinacionog tela za rešavanje aktuelnih medijskih problema.
On je podsetio da su, nakon što je pet udruženja i asocijacija izašlo i radne grupe za izradu Medijske stategije, oni počeli rad na izradi alternativne medijske strategije.
Lekić je kazao da je nedavno poništen nacrt strategije koji je radilo ministarstvo, a da je u međuvremenu završen rad na izradi alternativne medijske strategije.
“Taj dokument je usaglašen i sređen i on će se u opticaju naći pod nazivom ‘Prilozi za izradu strategije razvoja sistema javnog informisanja do 2023′”, dodao je on.
U izveštaju NUNS se navodi i da su medijski zakoni dobrim delom usklađeni sa evropskim standardima, ali da se ne poštuju u praksi, tako da medijsko tržište ne funkcioniše, a “mediji su neposredno podređeni volji i (ne)milosti vlasti, političkih i ekonomskih centara moći”. Navodi se da se većina medija ne bavi nadzornom funkcijom vlasti, već služi kao propaganda mašina vladajuće nomenklature.
“Vlasnici medija svesno žrtvuju svoje informativne kadrovske i operativne resurse zarad ličnog finansijskog interesa i drugih privilegija. Nosioci vlasti na svim nivoima svojim postupcima svakodnevno pokazuju da medije vide, razumeju i koriste samo kao sredstva propagande i političkih manipulacije“, navodi se u izveštaju.
Navodi se da u takvim okolnostima “gotovo da postaje iluzorno insistirati na prioritetnim ciljevima NUNS-a kao što su slobodno novinarstvo, medijski pluralizam, autonomija profesije, nezavisnost novinara”.
Dodaje se i da je ugrožena svaka kritička misao o davno započetim demokratskim procesima u Srbiji.
“Politički pritisci direktno se obračunavaju sa ionako retkim kritičkim sadržajima u medijima, vode se javne kampanje i hajke protiv političkih neistomišljenika, čak i protiv retkih nezavisnih državnih institucija koje ne rade po diktatima i volji vlasti”, navodi se u izveštaju.
Izvor: Beta
Foto: Cenzolovka
